Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

13

1. Употреба целокупних прихода из Босне, искључиво за ову провинцију. Овај je захтев био потпуно беспредметан, пошто од 1873. године, са изузетком царине, ни један грош из Босне није отишао у Цариград, тако да je врло тешко ишло са пздржавањем небосанских трупа и румелиских војних грађевина ; 2. Распростирање аутономне општинске управе на целу Босну. Пошто je више од недељу дана протекло, а не дође одговор на предлоге кнеза Николе, обрати се Али-паша мииистарству иностраних дела за решење, али и после тога прођоше више дана, а очекивана одлука не дође. Најпосле стиже и одговор. Порта се била обвевала, да изврши предлоге садржане у меморандуму графа Андрашија, и у томе смислу одмах наименова два комесара за Босну и Херцеговину, Kojima je била дужност да надгледају извођење предложених рефорама. Као што je кнез предсказао и као што сам и сам слутио, Порта je одбила једино могућне предлоге за повраћај мира и реда. Крајем фебруара 1876. године настало je затишје у војним операцијама. У даљем излагаљу д-р Кечет износи рад отоманске врховне управе у то доба, описујући и своје бављење у Цариграду у другој половини марта 1876. године, представку, коју je односно стања у Херцеговини изнео великом везиру, разговоре са другим отоманским великодостојницима и страним посланицима. На састанку са својпм старим пријатељем графом Нгњатијевом, у претресању политичког стања, д-р Кечет je увидео, да je граф о његовим разговорима са кнезом Николом био тачно извештен па и убеђен, да би се Херцеговина трајно умирити могла, само кад би се примили овакви предлози. Велики везир Махмуд-паша гајио je извесно исто убеђење, али се од првог свога пада не осећаше довољно јак, да такву политику води. 25. јуна 1876. године у Мостару je под председништвом Муктар-паше одржан ратни савет, коме су присуствовали Али-паша и неки мусломански прваци из Херцеговине. За време седнице, сасвим неочекивано, позват je д-р Кечет да