Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

овакав билетен о победи Црногораца : „Црногорци задобише велику победу код Врбице, (североисточно од Билећа), турска je војска разбијена, оставивши више хиљада мртвих; Муктар-паша je побегао у Билећ. Селим-паша и небројено официра изгибоше. Осман-паша je допао ропства." Неизмерна радост целог словенског света сасвим je оправдана, jep слична победа Турака у црногорским аналима није позната. То не бејаше обичан препад, већ правилна битка на отвореном пољу. Недајући својим премореним трупама одмора, Муктар-паша je напао противника, који je био на висовима више Плане (северо-западно од Билећа) са целом својом снагом тако, да и није никако вршио ни најслабије рекогносцирање, ма да je то он неистинито изнео. У овом тешком, клисурама испресецаном земљишту послао je он једну колону под командой дивизијара Селим-паше, другу под неспособним бригадиром Осман-пашом, а сам je управљао центром са мостарским башибозуцима. Борба бејаше огорчена. Селим и Осман-паша ускоро изгубише везу један с другим и бејаху опкољени ; у паничном страху растројени делови турских трупа тежише да се дочепају Бил eha, и само се има приписати црногорском начину, да пре снажне офанзиве воде ужасну борбу у позадини, што ова трагедија није завршена заузећем Билећа. Селим-паша, који би принуђен на предају, паде јуначком смрћу поред својих замуклих топова, док Осман-паша положи оружје и у триумфу га изведоше пред кнеза Николу. Овај je пораз коштао Турке преко 2500 мртвих, међу овима око 60 официра. Крајем августа 1876. године, напослетку опет се крену Муктар паша и покуша да изврши код Клобука (неточно од Требиња) упад у Црну Гору у правцу Грахова, вероватно у намери, да између црногорске војске направи клин и олакша продирање Турака на Данилов град (северо-неточно од Цетиња). Само што ова тактика остаде сасвим без успеха. Црногорци су добро знали, да ослабљене трупе Муктар-паше не могаху продирати преко Грахова, већ само настадоше незнатне борбе. Најпосле после пада Алексинца (северно од Ниша), на наваљивање великих сила, закључи се примирје са Србијом и Црном Гором, и дипломатска пера предузеше даљи рад. Ускоро нови валија Назив-паша позва д-р Кечета, да