Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

нима сада се истакао човек, чије име раније није било тако знаменито. То je ппвљанин Лазар-Звеница-Сочица, који je за кратко време изашао на глас успешним операцијама при заузећу тврђаве Горанско, као и значајног фора Крсца и многих блокхауза у кланцу Дузи. То je неустрашив борац, који je са својим одредом напао Дервишпашу Ченгића и Селим-пашу, разбио их обојицу и гонио кроз Гацко њихову регуларну војску и башибозуке. Не бејаше борбе, у којој није Сочица учествовао. ЊегоВи устаницп -иђаху за ььпм с одушевљењем и пуним поверењем, и он je свуда имао успеха. ЬЬегови су помоћници Раде Бабий и Буле Хаџић, људи хладнокрвни, паметни и специалисте у својим пословима. Ово су најзнатније вође херцеговачког устанка. Но ваља поменути и њихове помоћнике из разних племена, као Бошњаке Луку Канкараша, Гишана Миљанића, Сташину и Благоја Копривицу. Од Рудињана одлиьовашэ се Веко Огњеновић, из Завалског манастира, игуман Софроније Спремо, браниоци разорене душке обитељи и многи други. Четврта.глава говоре о нарави, обичајима, веровању и поезији Срба. Пета глава износи историју Србије од најстаријега времена до смрти кнеза Михаила Обреновића 111. У овоме одељку новија историја, од устанка Срба на Турке под Карађорђем, доста je опширно пропраћена. Шеста глава обухвата кратку историју Црне Горе до 1865. године. Седма глава у најкраћим цртама описује тврђаву и варош Подгорицу, где je још пре устанка дошло до крваве заваде између Турака и Црногораца, што у мало није изазвало рат између Турске и Црне Горе. У осмој глава износе се сва напрезања Турака, да се умири устанак у Херцеговини и Босни. У деветој глава описује се доста опширно бесни мусломански фанатизам. Демсстрација Софта. Свргнуйе и смрт султана Абдул-Азиса. Ступање на царски престо Мурата V. Турска свирепства у Солуну, насилна смрт фравцуског консула Мулена и немачког Абота, који je првоме притекао .у помой, потанко су описати у овој глави, а тако исто пзгреди софта у Цариграду и промена султана на царском престолу.