Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

31

Десета глава говори о турским свирепствима над хришћанским становништвом у отоманској империји. Једанаеста глава овога дела посвећена je рату Србије са турском. Писац вели, да je ратни дух толико захватио Србију, да влада није впше имала моћп уздржати парод од рата с Турцима. Ипак je она још одржавала строги неутралитет, не престајућп оружати се и спремати. У Србију из Русије дође ђенерал Черњајев, стављајући своје услуге на расположенье Србији. Кнез Милан најзад затражи присаједињење Босне и Херцеговине Србији под зависношћу Протином. Порта je овај захтев одбила. Кнез Милан IS. јуна крепу се к војсци и рат Турској бејаше објављен. Команду над главном војском код Алексинца прими ђенерал Черњајев. Војска Черњајевљева пређе границу и упути се к Нишу; турски утврђени положа] на Бабиној Главк, близу Ниша, чаде Србима у руке. Ниш јако утврђено место находи се на саставку 'Нишаве с Моравом. Око овога места, на већем размаку (на неколико врста), до саме српске границе подигнуто je много утврђења и утврђени логор. Знача ј Ниша био je велики; он бејаше кључ двају путова на југ к Лесковцу, и на исток к Софији и Филипопољу. У Србији од Ниша пут иде на Алексинац, Ћуприју, Смедерево и Београд. Овде, међу српским Делиградом и турским Нишем, бејаху сасређене главне силе зараћених страна до 50.000 на свакој. У исто доба прешла je српска војска границу преко Тимока, Дрине и Јавора. Писац je важније операције и битке детаљније описао; али има и погрешака. Тако се вели, да се Черњајев по заузећу утврђене Бабине Главе, припремајући опсаду Ниша, упутио цариградским путем и заузео утврђења: Ак-Паланку и Ппрот. Битку на Великом Извору 6. јула 1876. год., у којој je имао удела и ђенерал Черњајев, писац овако описује. Черњајев je дошао с једном дивизијом с југа у помоћ Лешјанпну, да сузбије Осман-пашу. После одмора и рекогносцирања, у 4 часа изјутра во ј ска