Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

82

820

РЕЦЕНСИЈА ВИДАКОВИЋЕВА „УСАМЉ. ЈУНОШЕ“

Вљ прочемђ, што се разннхђ намђренји савршеногљ Романа едногљ тиче, внутренђ цвне нђгове, благовкусногђ кроз, и сојоза свПо части кљ едномљ или двома главнимљ намђрешјима, силннхђ и ЧистВХЉ Фтгура, плодоноснотљ воображена, Карактера лица дђиствулоћегљ, стани и положенја нЂговогљ, обнчач, землћ, лђта и пр. не можемо се овде у дубоко упустити, да покајжемо, да истоћ, иначе вообше изредноћ, книжици много замста недостае кљ савршенству некомљ у сачинензима вида овогљ. Задржавамо себи о томеу будуше, када поздија дђла нфгова рецензтрали будемо, више говорити ; 84садљ Ауктору срејпо за будућа дђла желећи, упућуемо га на читане добрн Романа у странннмђ езнцима, на размв“ шлена о потреби, концу и олаговкусномљ виду Романа, едногљ вообше, пи прелазимо на чистоту езнка, кошимљ 6 писано. Овде ће мо обширнје мало изаснити се, намђравалоћи, да у будуше и други ово за управленје свое примити, а мн се на ово у подобинмђ догадњашма позвати можемо.

Што се чистоте езнка тиче, и свопства нђбгова, у томе се на многимљ мфетима свбдочи, да е Г. Сачини. у Срби родђенђ; а на некимљ пакљ мђетима видисе, да е одонуда у дђтинству изишао, и тудђе езнке учећи, и на нљима науке слушалоћи, сво позаборавјо, зато се усудђуе Рец. назначити слфдулоћа примфчанја свол о езнку.

Да се сваки списателђ мора старати колико за стварђ, 0 којол пише, толико (ако се несмћ рећи више) за чистоту и за свонство онога езвка, на воемљ пише, 0 томљ не треба ни говорити : то зпаду и читателљи акамоли Списателђи. пакт Списателђ мора имати у езнку постолнна правила, по конма се онљ влада. (рбаљи будући да Тоштњ тихљ правила не имало свупаћинихљ, зато се нљтови Списателви (кадљ Србски пишу) морало владати по чистомљ И непокваренномљ говору народа Србекога: Ербо Аделунговљ рбчникљ, и све нђгове Грамматтке ништа друго нису, нето изљ народа Нбмачкотљ скупађина правила 0 нђмачвомљ езвку. Кон Описателр (Србекзи трбши противљ говора свогљ народа, она трбши противљ правила свота езвка. Ево Гд. Видаковића у томљ погрбшке :

1. И мурдбсомо исполненот воздул (1); у коему се полно удовољљство нагоди (2); Стефана, и Волка (11); коса долга (7); и на више мћета: должностљ, долженљ и пр. (Ово би правни Орблљинљ казао : И мирисом испунђнви в03духђ; у коему се пуно удоволљство находи, Стефана п Вука; коса дуга; дужност, дужанљ и пр. Ербо е народљ у то име дао правила и показао, тдб се л пред согласинмђ промљнув на у гдђ ли на о, на пр. Вл Вукљ, дала дугђ, слнце сунце; писало писао, учило учо; и пр. као што и самљ Гд.