Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

94

ПРВА ОБЈАВА 0 СРПСКОМ РЕЧНИКУ

(0) прочем“ внутренђм расноложенпо овде не ћу говорити.

Мнслимђ да самђљ дао тдео о правоме Сербском“ Р5чнику. Онљ нје богатђ, но отвора пут коимљ ћемо га обога.тити. За Славенске РЂчи, косе благоображенна. и учена част народа већђ и устменно и писменно употреблива, кљ тому и за друге, кое нам требало за праиле богатства и красоте чутег“ кнђижества, нужданђ нам е друли Рфчникљ, као прибавленје Сербскоме, о коем“ бесбдимо. Медђу нбима ће бити тфеанљ, лакљ и прштанљ сојовђ. Совокупленје таковог Р5чника друли е искусан кнљижникљ Сербскти на себе узео. — Оба ће се Рфчника, сљ временомђ, у едно слити за утвержденје, возвншенје и отличје кнђљижества Сербскога.

4 садђ препоручуемљ мое по народолобпо предузето дбло вееобшему Роду Сербскоме. бзнкљ е хранителђ народа. Докле годђ живи езнкљ, докле га лобимо и почитуемо. нБимљ говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народљ: може се медђу собомђ разумђвати и умно саединавати; не преливасе у друпш, не пропада. Колико се већма самимљ дбломљ сви о езнку народномљ старамо, толико смо далђ протегнули нраветвеннни животљ и вђачностђ нашег рода и дфлог потомства.

Зато може ли Серблђљинљ Рђчникљ Сербект иначе сматрати, развђ као кнђигу народну '

()нљ се само и обшенародномљ помоћ о на свбтђ издати, и по народу распрострети може. Да бн то удоонје за све насљ и скорте бнло, избрао самљ путђ предчислени. — Цћна е кнђиге на писаћол харти (бјтебрае) у крутол полукожном свези 209 Фор. у В. В. Време предчисленји транће до 15 ПОлин текућег лђта.

На конацљ препоручуемђ обше наше намђренје освбдоченнон ревности ко обшему благу Господе Совокупитела, кое самђ овде назначјо сустемамческимљ редомђ зато, ибо сазг радђ и предчислителђе тимђ истимђ редомљ поставити, да ОБ се лакше осмотрфти могао, ели у свакол области пи предблу народа Сербскогљ равна леобовђ и почитанје кљ своме езнку.

[%) У 112. бр. Давидовићевих новина (16. маја 1516. на стр. 444. има објава уредничка: да се и уз тај број новина шаље овај Вуков позив, и да је у том позиву погрешно штампана цена 20, него да треба 10 сор. — То се понавља и у бр. 172. на стр. 754. где се још казује м да је време пренумерације продужено до Фебруара 1517. и да се имена и новци шаљу у Беч „на Г. Теодора. Тирку и Ком.“]