Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ПРВА ОБЈАВА 0 СРПСКОМ РЕЧНИКУ

да видимо на чему смо; да смотре писателђи и образователђи езнка, како народђ производи рђбчи, како ихђ слаже, како пхђ умекшава и учинива за обшенародне разговоре и сообшенје мнели: да вникнемо у разнообравје рбчи по различинм предђлима народа Сербскогђ; да изљ свега тога Фтлологђ правила, за себе изведе; да Иностранци, како што желе, и сама наша проча Славенска браћа нашљ прекраснни дтадектђ (нарбчте) познаду; наконацљ да видимо колико нам“ освудђва за изображенје, усовершенје и обогаценје езнка, коп нам" е едино средство, коимљ лакше, извђстије и скорје ЕЂ нашему обшем просвфшенцо и нравственном“ усовершенто доћи можемо.

(Славенски езнељ остае источникљ обогаценји Сербском' езнку, као и Росешском. Но Рфчникљ Сербскти мора (садљ за первни кратђ) представити Серблемђљ нљиовђ собственнни ЕЗНЕЂ — напсветпо народност — онако какавђ онђ самђ по себи еств. Онђ мора изђ самог народа, кои нљимљ говори, почерпанљ бнти. —

4 самђ таковни Рђчникљ предузео, и већљ скушо. Онљ ће поменутим" потребама удовлетворити. Содержаваће све Сербске рбчи, кое се налазе у Рфчницема : Курфбековомо (ком е само именомљ Сербектт), Деллабелли, Белостенцу, «Тмбрешићу, СОтуллћо, Волтичжто. Хатму; и имаће 1тошт едну третину правнхћ Орбекихљ рфчи, кое се ни у едноме, отђ реченнџхђ Рђчника, не налазе.

Мени е као у Сербли родљеном“, и бавившемусе непрестанно до садђ сљ сонародницима, по равличнеим предђлима, пространство и разлика народног езнка доволђно познато. Зато самљ могао и кодљ многих рфчи различне нашега истог" езнка дјалекте назначити.

Многе ће рбчи Серблђинђ сљ радостио и удоволрствјемљ овде читати, ков се иначе само у пљенама чу).

Право изговаранђе рфии представјо самљ постолнивм" знацима гласоударенја.

Свакоп Сербскон рђчи приложјо самђ, по могућству моме и по сили Нф%мачкот“ езнка, равнозначеће Н%мачке рфчи.

Будући да се множество Турскихљ рђчи у нашљ езнЕљ уселило, такове самђ на концу Рђчника заедно ставјо, и старао самљ се, колико в могуће било, Сербскима, замћнити.

За воспоминанје старнхљ Сербскихђљ имена — мужескихљ и женскихђ лица — придао самђ не мало число оннхљђ.