Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

100 ОДГОВОР НА МРБАЉЕВУ ПАЛИНОДИЈУ

сављ жа намвећма, за друге послћ нфга манбма п манљма, за гласакљже наћманњма. У овимљ рбчима: благо, снђе., живљ, пост», шумљ, по два самогласника, вданљ разумлБивр, други неразумлђивђ, налазесе; зашто кадђ ни пронзносимо, пара двапутр крозђ отворена уста истиовуесе. Да пато, велпшљ ли, знаменоје, писме ж, ако не гласак» жље — Шисме 2 саамо не означава никаковђ п5о гласављ, нити може пропзнестисе, докле самотласно не приметнешљ му. Приправи себе Ељ произношенто гласка жф, али уста не одтвораћ. Та медђу езБкомљ и зубима. етћеснфна пара ббли ће топервљ одтиснута (тк) и крозљ одтворена уста. (5) истиснута гласављ 5. |

ТТакове неразумлђиве, но нанманћ одтворе ууста, или, ако волиш, нбЕме самогласнике, означава наше дебело %, Бов зато по свимљ писменННМљ народима кљ савршенству нБновога пшема изђ онљо темелиа препоручити могао бб, изђ кон 6 Тосп. Матнерљ звателце наше свизмљ западнђимљ народима препоручо, #вно желећи, да бб единоплеменницве ифћтови умћсто, на примђрђ, 9[е., са звателцемђ 3, писали (486 ојорууфе Ертафеђте (6.); самме пао нас што се тиче, то мвгу простонароди мљ. езву нашемљ, КОшМђ починћмо писати, Тоште већма дебело > требуемо, нето у црковномљ. Неколико реши, кое ми долазе у паметђ сада, Б0нечно ће насђ о томђ увђрити. (рблеинљ не вели: на верљу, нето на врљу; не вертови, него врљови; не а самљ трео, него 2 само трљо; не попаде ме некјакјова дертад», нето дроадо; не прхати или пертати, нето прати; не с верта, нето ср врса; не метале га себи под» гртоца пили гертоца, нето грооца; не врхом ножа, него врљомоножа. Ово п подобно што тко в кадарђ тако добро безљ дебелога 5 заппсати 2. Нитко. Тко дакле не ће оћети, таковоо и одђ старине већ наше родноо дебелоо Ф пустити на миру 2

Та бепш Јађог, ађ бета поп ојопа, 51 џет Мипипа Јаеуа лиле, апанапе мосаћиз АроПо. _Уггд.

Савва Меркаилњ.

а ===

[На страни 236., у самом почетку „Палинодије, код речи „воздухђе стоје под линијом уредничка (Вукова) напомена : да је ту „и јошт' на неколика мћета“ место 5 употребљено 8, јер штампарија није имала знака за слово 5; у 0дговору пак Вуковом, на страни 843. (види овде стр. 103.), у одељку »н% ђ тима код речи уудста« опет напомена под линијом : да у рукотису »тако стоп свуда написано“ (биће дакле уб им 55 место овде штамтанога уу), сли да се није могло штампати, то нема ука, „% и друм! се неки особитни случан Ово догоМој“ најпосле, ш на дну стране 444. (овде стр. 104.) има Вукова напомена : да је у „Палинодији“, поред остали» штампарскиг погрешака, „на улого мета натечатано у место ука, (8). Види “о чланак „Ббда ово наше Немче...,< У „10

датку,“ на крају ове књиге. ] _ [Вук је у ово доба (крајем маја 1517. г.) заступао Дави-

довића и заједно с Копитаром уређивао „Србске Новине“, те је одмаф за Мркаљевим чланком у њима штампао и овај св0)/