Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

~. # . ле ЕШ А ЊЕВУ, ПАЛИНОДИЈУ

на 1) Онљ е напвећу буну подигао на дебело ер (испор1о га, и сало му извадјо на полђ), а ако ни е знао зашто, то е нђгова штета и срамота,

на 2) Нека огледа самљ може ли изговорити свепетђ наши самогласни слова, едно за другимђ, да не помавкне езнка. никудљ. Како изговори а, одма ће видети да мора езнељ поаитнути и помакнути мало унапредакљ да изговори е.

на 3) Како бм безсловесне животннђе говориле само самогласна слова, кадђ се нбиове речи могу слагати и по метруму н. п. у Аристофановнмљ комедама пева, славуп 7%0 Т'0 то то то тиннсо; а жаба Врекекекљ Коаксњ, Коакс»'! А не треба намђљ у томљ тражити Аристофана; само да погледамо коса, или другу какву тицу, кол лепо пева, па ћемо Видети, да онако исто преврће езнкомђ п ради устима, као п МБ кадљ говоримо, а што мм но не разумемо, то ни е она крива. —

на +) Акоће Немци и Французи пмати п 50 устоотвора; што имђ драго; мм само видимо да и не пишу као што бн требало.

на 5) Да е рекао да су га (т.е. м) некадљ изговарали некакве лоди као Немачко 5, п то му не бнемо сви веровали, а камоли, да га садљ почнемо мн изговарати. Не треба нбга (1) кодљ насљ другчје изговарати (нити се може), него као и; и зато може сваки слободно и писати место м, као што и чине готово сви Орблђи, коп пишу, особито трговци.

на 6) Има Мапшнерђ мало и право, што каже, да се обмчно при пзговарано самогласни слова потера изгрла, као кадђљ оће човекљ да блое; али се може п безђ тога свако самогласно слово тако чисто изговорити у почетку, као ни у среди и на крало. О томђ се може сваки самђ уверити. Тако Машнерђ ту ни е ништа ново изнашао, као ни што се ни е могло доказати да су Грци сво зричбце Јетш5, или Чивути нБиовљ алефф, зато писали.

на () Тако нож бевђ љ не значи ништа, нити се може изговорити, А кадђ му се дода 5 (ножљ) онда вала да е (како Г. Меркатљ каже) двоесложна речђ) На тап начинђ мн (и сви остали народи) не бб имали ни едне едносложне речи, кол бн се окончавала на согласно слово. Нож», Богљ, Човекг, мосто и остале овнма подобне речи, требало б6м овако делити у писано: но-же, Бо-г5, чо-ве-ке, мо-сто: а валнда бн се овако срицале: нашљ онз но — животе ержљ, Буки он бо — глаголљ