Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

8544

Пи шитицет-— сеје ноо,

“| пред согласнимљ (као и на крајо) меншо на о (Н. п. жетеби, кушоше, прати и Т. Д.) и тако е постало гроце (троесложно : гр-0-це); а да не 6н то ко могао читати двоесложно (гро-це), метнуто е (у второн части народне Србске пћенарице, на стр. 158. у грод врсти одозго) измељу р по Ф да се зна да оно о не принадлежи Ељ слову р, него да е само гр за себе слогђ, као и на више м%ета у нашемљ езнку · 1. арнути, гртање и т. д. —| Нека не мнели Г. ШМеркатлљ да оно > онде значи Аруго штогодђ, него е метнуто само да растави р и о. И у таковомљ случало нужно намђ е • само кодђ слова у, а особито кодљ неки глагола у прошавшемђ времену н. п. умро, сатрго, подутрљо, наврзо, подуврзо и т. д. Може бнти да у целомђ нашемђ езнку нема. 10 речти где бм морали писати 2 место 2 (и то све код р) као Н. п. врљови, скрати пи т. д. Кадђ бн имали мн какво слово, кое ОМ значило као латинско %, онда бб могли писати врћ, врћа, врћу, крћати и т. Дд. Таково 6м нама слово врло требало и за млоге друге речи, где % не може ништа помоћи н. п. маћати машемо, аћати пшемљ, ораћ ораћа ораси: а особито за туда имена собствена, (од! п градова) н. п. Оадеботп, ФаЏег, Оатбита И остала таква имена како ћемо записати! Русси пишу Гагедорнг, Галлерљ, Гамбург. Таво дебело ерђ, у осталнмђ речма, остае 5тни точакћ У колима, као што е Тоштљ Г. Стопковићљ казао. Кога не мрви ла му тандрче острагљ, нека га привеже, а ко воли безљ нЂга, нека се не оси да ће га кола издати, само ако су му она друга 4 точка здрава и оправлћна. _— Него шта ћемо радити сљ малим еромљ (Б)' „Дебело ако не чини вапде (кадљ се упише) а оно не чини ни штете; али мало чини штету: квари намљ речи и смета Читателђ. Зашто да мн пишемо лабуд, прстетф, дан, радост, зет, голуб, Цајљ и т. д.' кадђ се Тако упише, онда мора бнти у род. лабуда (као смуљ смуджа), трстена, дана (као панђ пана, вранђ врана); а Кодљ он, ком не пишу љ, него умекшавао т са », мора Радост имати у род. радости (као мотљ мотњи, нотђ ноТИ); КОдЂ ни кадђ видимо написано петђ, морамо погадати или значи Тиј (петђ), или ђег Ојеп (пећђ). Зато може онти да бн напболђ бнло, да мало ер пишемо само онде тде се умекшава 4, л, ин н.п. смуд, туду, преља, мал, учитељ, кољи, мелљи, пат, вранљ, конђ, тенљи, стенњђи, свеТИТОМ и т. д. А остале све речи да пишемо са дебелим