Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena
СРБИ И ХРВАТИ 46
онијех Хрвата који су били између Драве п Саве, за које би и то могла бити свједоџба што они највише станују у Славонији, а особито поред (Саве.
(Ово је све што сам ја до сад казао као предговор или приправа к ономе шта треба управо казати. Шта ћемо у овоме смислу казати за данашњу Хрватску краљевину! У њој, осим војничке границе, која још управо и не припада њој, и гдјекога појединога приморског Чакавца, нема Хрвата ни једнога, нето су само Словенци и по гдјекоји Србин. Тако је Хрватска краљевина само политично и географичко име, као н. п. Швајцерска. Не би ли по томе правије било да се у нашему језику људи који састављају Хрватску краљевину не зову Хрвати него Хрваћани, као у Швајцерској што се вову Швајцери п Нијемци и Французи и Талијани' Ја мислим да би ово име примио сваки Орбин и Словенац аи Нијемац и Маџар који би у Хрватској макар гдје становао, јер би поред њега сваки могао задржати и име својега племена или народа. А овога имена нијесам ја измислио него ми се чини да сам га читао у Доситијевијем „Совјетима здравога разума.“ ') Ја горе рекох да се нашијем језиком тако зову становници Хрватске краљевине, а Нијемци и остали иностранци нека их зову као и до сад или како им драго.
У осталоме пак, које су Срби које ли Хрвати, ја друкчије не знам казати него овако:
Хрвати по правди могу се звати: 1) Сви Чакавци; 2) Кекавци у краљевини Хрватској који су се на то име већ навикли.
(Трби по правди могу се звати сви Штокавци макар које вјере били и макар гдје становали, и они се, осим мањијех разлика, од Хрвата разликују тијем: [) што не говоре ни ча ни кај него што или шта, а 3) што на крају слогова л претварају у о, Нн. п. мјесто котал, казал, жетелци, товоре котао, казао, жетеоци по Т. д.
Ако Хрватски родољупци не пристају на ову на разуму основану диобу, онда се за саду овоме ништа друго не може
1) Овај сам чланак ја написао 6. Јунија а 10. читао сам у 24. броју Видова Дана како је високопреосвештени Господин Петар Јовапловић, владика, Горњокарловачки, казао на сабору Хрватскоме: „Ја сам Србин, а кад живим у Хрваљској рећи ћу да сам Хрваћанињ“ Тако је ова ријеч позната сасвијем У народу нашему.
30“
[72
!