Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

470 ЕРИТИКА У ЈЕЗИКУ

На 19.) чиј, ј се не чуе, али Г. Караджите пише га, вр му треба. за женсели род и среди, но то нје правилно. У чинио чуесе ј, пак та опет не пише, вр му за женски род не треба.

Од почетка и пр. нје то погрфшка штампарска, него Т. Караджитр (за. чудо) нетђе да припозна, да в и он погрђшо (само велики лоди признало свозо погрђфшку) не толико по невфжеству, нето по невниману о. Он пише, тдћ. 8 скупа н. пр. потпис, али гдђ нје скупа, он пише под, ма да за нбим слћдув птис у другон рфчи. Томе има толико доказателства у П. книги пћсама србски послћднћга издани н. п. стр. 218. сад љу, куд тбе 221:

20та под чадором 278. и 281. кад појтегнем 280. код каше 289; од пола косова 298. господску 895. и пр. У осталом саме пбеме Г. Караджитра. показул, да се не може писати, како се што чув, него како корен рфчи доноси. Зашто пише Г. Караджит у пфемама П. част тодте 991. идт' одатле 356. 374. кад се оно добро (Д) никако не чув> он пише: а ишета (вмћсто изшета) 226. 281. 243. иженише 227. (изженише), тазбина (вмћсто тастбина) 262. рашта (рад: шта) 270. али тоте (ход'те), шт (идит) не смћ да пише, ер се бон, да е сувише, а морао би писати: фбте, шт, вр тако се у говору чуе. Ово л не могу никако одобрити, и кад би хотђо Г. Караджитђ поправитисе у овом, похвалу би заслужло, а види сам, да нје консеквент (послфдствен) у писано.

На 24.) Што се говори: говориду, воледу, пишеду, ем и едем, знам и знадем, имаде и пр. нје то по наш език нимало зло и наопако, него в добра ствар. Свакзт човек обично воли кратђе него дуже у говору или писанко; али поете, (и други, кон хотљејо) могу и дуже употребити, само кад е форма извђстна. Латни кажу: ашауегпие или ашауеге илп алпагил., пак се не каже да 6 зло по нбјхов език. Греци су писали разнима дзалектима, пак нје зло по нефхов взик било. Славани се хвале, да език нетхов изобилув формама грамматическима: (трђхами, грђхми, грфхи; синовнем, синовићи, синовнћ, синовни; и пр.). Аво РГ. Караджитђ рекне, да он не зна латнски и гречески, као што каже, да матђарски не зна, онда му не могу помотђи. — Нје истина, да се сотим аки на-

2076 товарат) писателви, да кваре и грде език (сајчуван Боже тога!). 4 не кажем, да в све едно н. п. пишем и пишим; говорим или говорам ит. д. то в кваренћ езика; али, ако се додати може у 8. лицу числ. множ. Ду, то не кваренф, вр в правило. — Ако ли по живоме говору кажесе: волим и волем; боли и боле, зре и зри и 1оште такови н%колико (не сви!), то не квари езика, вр такови игра и у натури доста има. Има у лапнском езику глагола, кон се по двама сопраженјама спрежу, а едно значе, пак не кваре взика; само би дакле требало, да похватамо красве взику нашему, и да знамо, шта се говори, шта ли не. —

На 28. ни конац.) Кад би ми сад правили себи писмена, то би друго било, али ми писмена имамо готова, и книге церковне, пак зашто да измишлавамо нова, кад се онима служити можемо, и баш, ако суп измишлфна, као што се каже, Л и џ, треба их одбацити. — От (00) зе писмо, него предлог. За “ и “, сами Греци кажу, да се онде метђу, гдћ ш ив,к, ф и г, са с се састајо, зато се могу изоставити. НА хотђу то да докажем, да нама не смета славенска ореографа, него смета то, што се кнљиге прескупо продао и под. —