Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

412 Ј. СТЕЈИЋ 0 ВУКОВУ ПРЕВОДУ _ НОВОГА ЗАВЕТА“

со

чима замђнити могао. Но одђ мене му просто бмло, што и то засадљ #је учинјо, кадђ се и садђ, као што ВИДИМЂ, за остало свонски старао, да му се нигди више турска рфчђ не увуче, гди се ГОдЂ србска, па ако се иначе и редко у народу говори, могла употребити. Тако самђ на веЛиКО мов задоволрство у овомљ нфговомљ преводу нашао, мбето турске рфчи чиракљ, србсву свијетњав; м. ђумрувљ и ђумрукшн, царина и цариник; м. сокакљ, улица; м. пенперљ, прозор: м. шешкирљ, убрус: м. бакарђ, мјед: м. зелтинљ, уље; м. сирће, оцат; м. накаламити, прицијепити; м. башчованљ, вртар; м. ћошакљ, угал: м. васапница, месарница; м. таласи (грч.), валови и т. п.

Турске рфчи ружно звече у нашемђ „НЉЕНОМЂ“ вавку; тимђ ружн!в, кадљ се говоре намфсто свом рођен рит. Оставимо дакле Турчину, што е турско, а Србима пишимо и говоримо, колико се болђ и више може, чисто србски, овако као Г. Вукљ! Абарђ, на пр. авла, ада, адетљ, алатђ, алвалувљ, аманет, асура, 'апсљ, арљ, барлкљ, баталђ, башка, банрљ, бакрачљ, барабарђ, басамављ, безђ, белаћ, белега, берићетђ, ботазђ, булмевљ, бурти, бурма, буси, бупакљ, вилаетђ, дертђ, диревљ, думенљ, думенши, дунђерђ, дурма, душманћ, ђубре, ексикљ, 'елкенљ, 'есашћ, еспапљ; заира, земанђ, зорђ, вулумљ; изунђ, илиџа, инатђ; нгма, лестувљ; 1огунлукљ; кавга, кавгаша, кадар, калан, калабалукљђ, канЕљ, калаузђ, вашл, капакљ, кашика, конша, кусурђ; лагумђ; мала, мЕлљ, маказе, миразђ, миздракљ, мукавтђ; опакљ; паламарф, парче, пенџерђ, пизма, пишманљ; рафљ, рсузђ; сашбли, сакатђ, сандукђ, санше, севашљ, сертђ, сефте, сјлсетђ, сокакљ: тазе, такумђ, тане, теретђ, тестикљ; фапда, фитил; ћарљ, ћефљ, ћорављ, ћоавђ, ћошакљ, ћупраи; черегљ, чесма, чиракљђ —| све'су то турске РЕчи, за Бов имамо ме свон краснм србеки рђчт, До неколицине само, за ков се ласно србске „начинити“ могу. Г. Вукљ 8 тотово све турске рбчи, ков наши лоди сђ рфчима србскога езнка „мбшало,“ у СВомљЂ РЂинику са звђадицомђ означо, и млоге ОДЉ_ НИ лбпо србски, „народинмљ“ рфчима, истолковао. Ко дакле неби знао, ков су рбчи донста турске у нашемљ везу, онђ неба тап Рђчникљ. отвори, и за оно што жели знати, ту се ушпшта. Мени се чини, да они нису на правомђ путу, кон држе, да ве све лћио и красно, што се ГОДЂ у „народномљ езмку“ затекло, па ма' то бмло и маџарско ни турско, или и свов, али сваконко изопачено. Оваково туђе и изопачено нје наРодљ попримао, и задржао, што в ммело и осећао, да в болђи ле, него оно нђгово рођено, ков ве оставјо или ков му се покварило; већљ 6 онљ то учинјо, што му се ово туђе и покварено наметнуло, одљ силе тосподарећега у нђму туђинства и одљ затуплћнога вкуса. Ово видимђ, зна и признав и Г. Вукђ; па зато се они потрудто, да му езБљ овога нђтовогђ превода изиђе, „колико му 6 више могуће бело,“ чистђ одљ такове туђи рђши. — Не могу ову прилику пропустити, да не примђТимЂ, да се овде у Србли турске рфчи ни у самомђ товору све манђ н манђ употреблавало, и да е ово пожеланн! плодљ наше кнљижевне и званичне писмености! —

2) У истомљ чл. УШ подђ 2) вели Г. Вукљ: „задржао сам 49 ријечи Олавенскијех, које се у нашем народном језику не говоре, али се ласно могу разумјети и с народнијем ријечима помијешати,“ Између ти Ри стов и ове: ревнитељ, тјешитељ, дјевственик, заступник, преступ-