Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА 1 И ПО БЊ. „љубомирА у Елисиуму“ 117

друга од треће ш т. д. И ово се зло кодљ насљ тако упутило и увело у обмчаш, да не може друвчте престати, ДОКЉ а не почнемо еданљђ другога, авно предљ свјетомђ, непрителђски рецензирати и критизирати; истина да ће се тимљ начиномљ осрамотити кадљ Описателњ, кадђ рецензентљ, а кашто и 060ица: али народљ и литература свагда ће добнти (а кои се труде за народђ, зашто ом се жалили и осрамотити кашто нфгове ползе ради). Тимљ ће начиномљ почети еданпутђ и наши (писателђи мнелпти и сумнати о ономе што пишу: знавоћи да ће за сваку ртечђ одговарати предђ свјетомљ. Тако су Шемци, Французи, Тадттни и Енглези свог литературу довели у данашнћ савршенство (и садђ има у самоп Нбмачкол близу 10 новина, кое само кнљиге рецензирао). И данашнвји данђ, по своћ Нђ5мачком, Описателђи више пазе (кадђ пишу внљиге) на рецензенте, него на све друге читателђ: зашто већа частђ читателл тражи у кнђизи увеселенје и забаву (или науку, ако е киљига зато писана), не сумнтоћи да би оно друкчје могло бити, него што е написано. И тое познало, да се рдвави и слаби Описателђи свагда бое рецензента, и тужесе на нљи у своимљ предисловјима ; а добри, не само што 11 се не бое, него 18 јоштљђ зазнвало (као н. п. Шлецер) да. ли рецензирао какотодђ ком оће; па ако кои што паметије и болђ докаже, они приме сљ радости, ако ли почне лудовали, а они му се свти насмпо, па мирљ.

Садљ ће ко запштати: кое ћемо Списателђ наше почети рецензирати; Мин велимо оне, кол наивише пишу, и кои чине (заиста или по мнђицо нетовомљ) као неку епоху у литератури; и зато смо 19157 године почели одђ Г. Видаковића. Истина да смо му остали дужни одвраћаку на нђговљ одговорђ, но то е само зато бнло, што намљ се учинило, дае Г. Видаковићљ своимљ одговоромљ поправто све наше погрђшке, кое су бнле у оноп реценаи, и тако насђ самђ оправдао.

У свакоп се внђизи гледа на двје ствари: |) ма ствар» о којот се пише. 3) на езико кошмо се пише. Свака, се стварљ може представити различнимђ начинима, пити се у томђ може гледати одђ свакога (особито садљ кодљ насљ) да буде Класическти Списателђ; али езнкљ може (и мора) знати свак Списателђ: Зато смо у првоп реценаи Србскоп говорили само о езнку; али Г. Видаковић» у одговору неда ни на стварљ ни проговорити, него се представли као нека Србски Виланд» пили Гете. Зато морамо садђ почети одљ ствари; алие