Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

118 РЕЦЕНСИЈА [ПО П ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“

455

опетђ мн не ћемо критизирати, него ћемо накратко приповидњети што се налази у овоџ морално товбсти,) па нека читателђи сами суде (само ћемо ЈИ мн гдрешто опоменути).

(САДРЖАНТЕ) ЧАСТЂ ПРВА,

У овон части стоп како е Милорадљ, Тоштђ са троицомљ, дошао увече у тавницу те избавјо Ллобомира и побфгао сђ нљимђ; како су ту ноћљђ до зоре стигли на Мораву и прешли преко нђ, оставивши Крушевацђљ на десно, и дошли у подножје горе, кол раставла Србпо одљ Маћедонје (валада е стара планина — таопз Наешиз:), и ту у едномљ гало сили уморне конђ, и напилисе „изђ чутурице палине (ракје),“ и извадили из торбе смра и едну погачу, те поручали мало, па отпустили момке, а Милорадђ и Лобомирђ остали разговаратоћисе (— Овдђе бн требало знати гдбе е Лаобомирљ бно за-

творенђ' Ивђ Крцеговине — тдђе е онђ сбдјо, као што ћемо далћ видђети — за лбтну ноћђ доћи на Мораву — ниже Крушевца —, и одатле до ручанице стићи у подножље старе

планине! то само онаш може рећи, кои нити мисли шта говори, нити зна о чему говори —); Како е ту Лобомирђ казао Милораду, како е срећомљ продао неку землао, прте него е затворенђ, „и донесе ми купецљ, кадђ е чуо да самљ затворенљ у тамницу, пет хилида дуката“ (— дали овдђе Ллобомирђ не лаже штогодњ“ у почетку четрнаестогљ столфтол могао е човекљ купити пола Ерцеговине — ако се продавала — за пете илада дуката, а онђ нје ни село продао, него каже да е то узео само за „нбку земло!“ —); Како су одалле отишли преко планине у Маћедонцо и дошли у село Леониду, гдђе су нашли трговца Нестора Хараламша, одљ кога е послје Ллобомирђ кушо лезфумо(!); Како е ту, послје двте године нашао Светозара „дћте отђ едно деветђ или десељ мфсеци.“ — Како е потомђљ добавто изђљ Ерцеговине свога сестрића Хосму (,„дбте около своп 16 лфта“), добно Дражи п Титомила, п како и' е све воспмтавао: да буду слободни, да се не бое вћштица пи Вампира; „онљ нђима о Богу нигда

') истина да ће то бити врло тешко: зашто у нђон има седамдесетљ и седамђ предмета, али ћемо опетђ гледати колико е могуће, баремљ оно што е наннужнје.