Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

њљаднцјина

РЕЦЕНСИЈА 1 И ПО КЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСпУМУ · 119

слова не говораше, изђ намђренја вопервехр имљ дђла Боји у закони естественин показати (— пизљ овога се види да е Лаобомирђ читао Русова, али штета што не имао памети, да расуди, да е Русовг у млогимљ стварима имао право, али у гдвекоимљ да е и лудовао, И као п онђ, само паметнге —)

за у едано путу им5 свати! онни страхљ Господенђ с чи-

стишомљђ Ељ ибму лобовио, И внеочапшимђ почитанемљ у сердце, као начало сваке премудрости и твердо основане сваке добродфтели улити“ (— т0е Орбеки речено! ——) ит. Д. Како е однјо Драгинјо, кадљ 10п е бнло 7 година, у Ларису, и оставјо е кодђ некакве Господње, да учи науку, „Кол се отђ врасногђљ пола изнекуе.“ А оноп троици кКодљ куће толковао натуралну исторто, Вемлђописанје, демлђмђрђе, Статистику, Логику, Физику, Мавезисљ, Метафизику и Т. Д. Како е потомђ послао Косму и Светозара у Ларису. Како е Лобомирђ "отишао сљ Воденичаромђ у ловђ; како су дошли на конављ некаквомљ пуствнњику, Ком „бо као овца клекао предљ Јконостасомљ, на кому двје воштане свђше гориху и моли се Богу“ (— валл да е бно шокашљ: зашто мине клечимо кадљ се молимо Богу —). Како е и дјете изнјело камоницу „и вратисе и поредљ свогљ старца клекне“ (— шокцв

прави! —). Како су дошли на конакљ ПЏлахиди Архитектону,

гдве су дошла Тоштђ два Срблљина сљ единмљ дрететомљ · Како се Лаобомирфђ разговарао сљ еднммљ ОД Србали, и онђ му казао, да е у вопничком служби, већљ има 10 година, и да е заедно воевао сљ нђговимљ СМНОМЉ (— а нфговђ е СНИЉ погинуо прје 18 година! —); Како му е Ллобомирђ казао, ла е и онђ изљ Ерцеговине, и приповидео му. како му е Кралђ бно узео сина и поставјо га у канцеларпо, па се Бучина кћи замобила у нбга, и утекла сљ НЂИЉ, како му е Бучинђ прјело, да ће му изврнути столицу у двору „и име изђ Каталога второга реда Совђтниковљ избрисали. 1 на то иђму поручимф, да е онђ мални то учинити, — поздравите ви Господина Бучина. да се а нђга нимало не боимљ, блше онђ дер своло болђ чувао; она е тражила моега Онна, а

не моџ СОниђ но“ (— тако се одговарало зле жене —— опал-

торе и начжакбабе — а не Филозофи, као што Г.В. каже да е нфговђ Лаобомирђ —); како га е потомљ Бучинљ облагао кодђ Душана и затворили га у тавницу, и т. д. Како су ту сотраданђ доручковали и пили палину 4 Каву (— то е бмло око половине 14':% столфти, а кава е првни путљ лонешена

456