Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena
122 РЕЦЕНСИЈА 1 И ПО ЕЊ. „ЉУБОМИРА У влиспуму“
46:
с
торифмљ спрату; како е и она дошла и рекла: „Ми имамо и госта, а ви мени ништа не кажете.“ Како с пнтао: „е ли ово Ваша дциг Наша сине, да Чт бн бнла“ Божја пакљ наша. __ Лио дђбте, да о Вам Ботљ живи, на лицу се иЂномљ види, да има поштено сердце, а кадље то, нетђе ми лзобовђ отреши (осменвазотђисе на но), у присутствио свошхђ роди“ телећ сбсти кодђ мене! О зашто не лтобезини мош! ми пр имамо честногљ младитђа таково захтеванђ лоП за срељу, сбди Мелиса, п разговараћ госта,“ и т.д. Како е Мелиса сћла, и по маломљ разговору зовнула Светозара у собу и шљвала му узљ лиру. „Старк су продолжавали тошљ време на поло при чаши втна.“ ако е Мелиса казала Светозару да е она печална и да такова „БО вфки“ остае. „Свет. СОмемљ ли питати за узрокље“ А Мелиса повукла на ићга свое прекрасне очи ит. Д. Како е дошла старица: „Но, што сте упљутали, што не пфвашњ госту дбте мое' Пвали смо, рекне Светозарђ, садљ хотђемо да се разговарамо ; Добро сине моћ ! добро, Ви се разговараште, = идем» спавати, отведи потомљ госта Мелдиссо у Старога собу“ итд. Како е Светогарђ ш6тао Мелису да му каже свом приклочени, и да он топ Онљ радђ помоћи, а она рекла да му не може казати, и да се нвоћ не може помоћи. „| самљ побезини моћ! оно изгубила, што ми е напдражашшев на евђту бшло, онога сам се лишила, за кимљ ми се сердце утфшити не буде, и нитла лице от слез осушити. —“ Но опетљ му обрекла стотра казали: зашто е већљ Омло доцканђ, 4 повфетђ дугачка. Како е с0траданљ устао Светозарђ и пошао Мелиси у градину: „тек онђ на врала вертоградска, алђ ето ти му нђ с едномљ рру/коме прекрасне ружице (8) у кобљ“ и каже му осмбнувшисе, ла е она бнла поштила сљ ружицама да ти да старом да тп унесе у собу и метне чело главе нђгове, да му миришу докљ Тошлтђ спава. „Свет. А не бн самљ имао чест, да сами унесетећ Мелие. 4 би то сљ дратомљ душомљ учинила, но Видила самђ, да е моћ старви отацљ изђ собе изишао, пи нЂкудљ отишао, п Ви сте остали сами“ (— То е наликљ на оно што приповједао како е возо кумљ куму на колима, па кадђ су наступили у шуму, онда кума рекне: „уставиде куме 5010 да остечемљ прутђ.“ „Што ће ти прутљ кумод“ „Да се оранимљ одљђ тебе да ме не —<) ит. д. Како су потомљ обли на зелено канапе и она му почела приповједати како е иђзинљ оташљ бмо богалљ трговашљ, па се она. залобила у сна