Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА 1 И ПО КЊ. „ЉУБОМИРА У ЕлИСИуМУ“ ||

како е ту Лаобомирђ поделоо момцима све новце, шло су нашли водљ апдука; а Светозарђ (кадђ е видђео да Ллобомирђ не оставла себи ништа, него све дае момцима) сакрно едну кесу дуката, па казао Ллобомиру кодљ куће, и онљ му рекао: „задержи ихђ за себе безљ напменшегљ у души смушенти свободно“ (— морални лоди п прави! —); како е Ллобомирђ вушо виноградђ и отишли да га. беру, па Лаобомирљ и Оветозарђ изишли да се проодао, па Ллобомирљ заспао подђ липомљ, а Оветозарђ опао велик чопорђ древолка гдђе се играло по трави „но упрепастисе, кадђ изљ между нима смотри и гдђ кога калугера подђ хамилавками.“ Као младђ приближтосе нбима „и чисто нфко негодованје изљ зависти ошути у сердцу своему против оннхљ светнхљ Отаца; —_ кадђ тамо, алђ види у церни халина и подђ камилавками младе, и прекрасне, као аггели, дђвице ! (— не знамо есу ли калугљерице кадљ носиле камиларке' —). Дозна инди сада, да су то Калугерице“ и мирске дђевопке; како му игумашини нје дала ићи медђу нђи, него га пмтала чи е и одакле е; а онђ казао да е Харитоновђ (тако се ту звао Ллобомирљ) изђ Елизјума, на кое игуманји рекла: „Не знамљ, таћ е то. — Ел то каковни градђ'“ — Како е одвео штуманпо, са двје мирске дљевоџке, оцу подђ липу; како се игумана почела разговарати сљ Лпобомиромђ, а „онљ приступи еднои отђ 0625 дбви, затерли по лробезно.“ и Т. д. Како е игумана послала оне дете дђевоике да иду осталима, па и Светозарђ бо пошао сљ нљима, али му игуманш не дала, него рекла Лробомиру да га зове натрагљ: како се игуманји зачудила кадљ е чула ово име Светозарљ, и пнтала старогђ „да нисте Ви Лробомирђ Соколовичђ |“ — Како е она послје казала, да е она мати Светозарова и Чедомилђва, и да ће му други путђ доћи у домђ и „цблу повђетњ сказати !“ Како е Светозарљ (пошто е она отишла) плакао, што не зна ко му е отапљ бно; како е трећи данљ дошла игуман (са, старнмљ „Овишенникомђ и едномљ старицомљ“) и послје ручка изишла сљ Ллообомиромђ и сљ дљецомђ „у вертљ“ (а остале тосте оставили при чаши вина нека „продолже време“) и ондђе казала да е она кћи Николе Бучина и жена Младена смна, Ллобомирова, а Светозарђ и Чедомилљ нљјова дљеца; потомљ су дљецу отпустали и она почела приповједати, како е дошао Пладићљ са своимђ родителљима (-— и то е стари Србскти обичал! —) те е испроспо за се (кадљ е броила свое 1579 лфто