Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

126 РЕЦЕНСИЈА 1 П П КЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“

— ако не лаже —); како она нје могла да леоби тога Пладића, „што е ако снисходо женскому полу.“ Како е онљ долазјо нБрод „на посћценје,“ и она са свимљђ омрзнула на нђга, и говорила му, да она, као женско, „у себи више мужества ошушцава,“ него онљит. д. Како га е метала на теразје свовго разсужденји „за искусити та болљђе, за тровидити љухљ нђговЂ, за познати му сердце.“ Како 108 е казала некаква друга, да онљ одлази и другои двевопци, и како е то нђол бнло жао не изђ какове зависти, него што се тобожљ нбзинљ назвао, и што мора поћи „за таковаго женскому полу и страстемљ свошмљ плђненна младитља. Како тђе онђ моп мужљ бнти, каковђ ли будушши отацљ постати.“ — Како га е нашла медђу дђевопкама где преде и рекла му: „право Г0сподинљ младни Пладич! штета што Вамљ 1ошљ прегачу нису припасале,“ па се вратила натрагђ; како е онђ потомљ дошао ноћ и клечао предђ нђомђљ и плакао, а она га дигла и рекла му: „Господин Пладитљ (— мало прте бнаше Плади! —), п Васљ сожалуемљ; Ви имате добро сердце, но весма слабљ разумљ, 4 потребуемљ мужа, а не жену, гдђ Вамљ е преслица: — Оставите ви мене! кадљ имате на свавш перстђ по едну, нисамљ л за Васђ, мени треба, као што реко. мушљ, ком те увекљ на моеџ страни бнти; а не таковни, коп за свакомђ дђвицомфђ, као петао за кокошкама терчи,“ ит. д. Како е „еданљ путђ у недђлео“ нђиљ отацљ довео изљ цркве Пладића пи Младена (емна Лаобомирова); како се сљ Младеномђ полјобила, и залтобиласе у нбга; како е Младенђ послје ручка узео но „подљ руку и удалљилисе преко вотника мало на страну, и онфђ се заллобјо у нто, као и она у нбга. Како е послје нбзинђ отацљ, кадљ е разумло да се они лобе, забранјо Младену долазити у кућу; како е она едно вече некако преварила оца и састаласе сљ Младеномђљ и пала предљ нфга на колђна, полиласе сузама и казала му да безљ нбга не може живити; а онљ 108 рекао, да е сожалуе: „Ти мени сердце твое, ког е у твојом власти, даешњ, обаче рука твол отђ Родителеве волђе зависи! И 10 добнти не могу!“ А она му одговорила: „Лучше е чисто сердце, нежели рука, « п тако га наговори те побћгну и вђичало се негдђе у некаквомљ селу (— и то е била поштена дђевоћка! правога Србскогљ характера! —). Како е потомђ нбзинљ отацљ расписао на све стране, да 1И доведу везане, ако ти где надђу; како су ти негдђе «а били нашли и уватили, па Младенђ осЂкао руку ономе, коп