Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

128 РЕЦЕНСИЈА Т И П ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“

1

2

негодовала, „еданђ отђ нји ухвати ме за руку, гледи ми у очи, пакљ узе ми мараму сљ врата“ (— да! онамо су се онда носиле мараме на врату, као и садђ што се носе! —); како е сбла и дала дђетету сису (— то е жена благообразнога Орбскогљ харавтера! —): како су е ти вопници познали (издао е „мадеж» на СЂЛОМЉЂ врату, два на десног руки“ и еданљ „мални на крао лђве оберве“) и казали топ, да ше послао нћзинљ отацљ да е траже и доведу нбму (— како е нје могао онда отадљ наћи, ако му е требала, кадљ е писала у дворђ и молила да имајо призрфнје на нзо; —): како е она пред нрима клечала и плакала, но ништа нје помогло, него е поведу (предавши Чедомила пастмрки); како е Одђ нљи утекла, ша се обукла у мушке алљине, и отишла у Призренљ, те посЂтила гробљ Младеновљ; како су е уватили некакви волнице (кадљ се вратила), и казали топ да е „увида“ па е одвели у градљ Боба и затворили у тавницу; како е избавјо некакавђљ господинђ и она одљ нЂга поббгла (пошто га. е служила годину дана), па е уватили, но срећомљ отео е некакављ „тслшникљ“ и примила вопничку службу, и годину и по служила подљ оружђиђ, као и друпи воћникљ: „Кони лшила и у сраженло бнвала.“ Како су е бнли препоручили меду пћшаке за сотника, но снила Светозара и Чедомилл и рекла у себп: „Божество е само хотфло, да а мати будемђ, а не вопникђ;“ па онда продала конч и пошла да види дђецу; како су е опетђ уватили некакви воШНице и познали да е вопникљ, и како се одљђ нђи избавила. Како е дошла колиби познате пастнрке, али колиба изгорфла и пасткрка умрла; како 1оД е отишла на гробљ те хлекнула на колђна и помолиласе за но Богу (— и Косара е морала омшти шокица: кодљ насљ нје обнчаћ клечати на гробу и молитисе Богу! —); како е дошла Лообомировоћ воденичарки, и она 1оП довела дђецу те т1 изгрлила „и матернјомо милостпо“ излобила, па онда отишла „у дбвически монастврђ“ и онде сбдила 10 година (но чин нје била примила): „за авцу самљ имала прилику почесто разумфти, бринуласе за н77 нисамљ почти нимало, понеже казивалису ми, како ихђ держите“ (— А како е могла казали — на стр. 288 — да незна гдбе е Елизтумђ, и ели то градљ или село —) и т. д. Како е потомљ остала Косара кодљ „Побомира и онљ е препоручо младима као своло кћерљ. Како су потомђ ишли у шетијо и на дђеци Омле „по долтоп отђ зелене кадифе одежди пур-