Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

Ба љааљаљиисвиксе

пол

РЕЦЕНСИЈА 1 И Ш КЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСНУМУ“ 129

пурне, раке доламице, на глави калпацк са златннми челенками“ (— Г. В. мнели да е челенку могао носити сваки коп е ћео, а не зна да су се челенке давале само тонацима за непрателљске главе, као и садђ по Турскоћ. —), па Косара рекла, да дђеци јоштђ не треба таково одело, а Лообомирђ рекао: „Како бн су иначе дђца себи присвоити могла онни благородни! поносљђ, коимљ да се, као благороднљћ, разливуо отђ лодјћ простога рода“ (— то е моралљ!—) и т. д. Како су дошли у село гдђе е коло играло. „НЉвЕолико стараца подљ облима брадама посЂдали редомљ са старицама своима, пакљ гледу —. Предљ нима на едномљ маломљ столу ббле нфке купице, изђ коихђљ се нашиху,“ ит. Д.

Како су ту и они сбли, и Лаобомирђ почео приповте- 477 дати старцима и свештенику Ерцеговачке луде обнчае: Како сватови по за здравлђ Кума и старога свата, ч бацао чалив ч пуна стакла сљ вином»; како се повну на кућу, па намђсте „столишто“ на демнаку и изнесу пуне бокале вина те што; како вежу домаћину руке наопако, оббсе „му пуно штилње вгна о вралљ“ ч наките га сваколкимљ втећемг , као додолу, па га метну насред» собе на столљ, и заповђде му, да несме ништа говорити: тако исто вежу ч наките домаћишу, пи е метну насредг авлје на столг, и заповђ де %0% да лав на свакога, кош %оп што проговори; како лудуо 3» „масоефе, џ кадг коп светца свога слави“ (— овдђе морамо казати да е Ллобомирљ правни магарац пи безобразна будала ! Зарђ му е мало што бунца и лудуе у другимљ стварма, кое показујо нђгову магарећу паметђ, него се маша и у обечае народне пи у светото 2 Овакове блловотине да додђу случаино у руке Добровскоме у Пратљ, Шишкову п Руманцову у Петеребургљ, Барону Зошсу у Ллоблану (“аубаф) и Фатеру у Кралбвацљ (Абтоббета), оНИ бн мнслили да су то заиста Србски обичан. Сватови су Србски напбезобравити по Бачкои и по Срби, али Боже сачуван таково што и помнслити, акамо ли учинити одљ домаћина им одљ домаћице! домаћинђ и домаћица непринадлеже у броп сватова, него гледао свом посао (готове ело, доносе пиће и послужуо лоде), а сватови сами измеду себе градесе трослим, калуљери, младе, дљевопке у остале шале збјијо, те купе новце млади; бло прасце, кокошт, ћурке, краду кашике (кодљ дљевомчке куће) ит. д. А ако се у Бачком, или у Срему, и попну кашто на кућу, шта е Ллобомиру зато. Би ли онђ боли био кадљ се то не

ГРАМАТ. И ПОЛЕМ. СПИСИ В. СТ. КЕ,, 1. 9