Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНОПЈА ГИ ПО ЕЊ. „ЉУБОМИРА У БлиспуМУ“ 189:

91, 92, —), и како су изишли сљ мачевима „на удвош“ али не да еданљ другога осакате, него да се мало поборе мачевима, па кадљ кои кога окрзне мало и рани, онда да престану ; како е Светозарђ пребјо Влапковђ мачђ, пробоо му раме, и надвладао га. Како се послје чудо еданђ одђ опн официра (— валл да е онаџ, што е мало прје казао дђевоивама: ово намђ е младни Соколовичђ —), кадђ муе Андри казао, да е Светозарђ одђљ Бучине кћери, и Т. д.

Како е потомљ Световарљ, у Царскоп градини, узео подљ руку ЈОљу п Видосаву пи шетаосе сљ нљима (— То е било овако, као што се данасљ шетајо слуге коекакве п калфе —- мапсторске — са слушкинима по Пратеру и по Аутартену —); како су ту нашли и Лробицу Ледићеву кћерђ, и ЕОла топ учинила мђето, и дала е „Светозару подђ руву;“ како су, шетајоћисе тако, нашли Ружицу, сестру Госпоже Маре Честнђише душе, па Светозар казао: „Коприва е она а не Ружица.“ А оне га пнтале: „ше л васљ ожеглаг“ А онђ одговорјо: „Мал ше.“ Како га е ЈОла питала, каква се дљевопка нфму допада, а онљ на то толковао кол може бшти супругу вђрна лоба, породу мати и домаћица. Како се ту Лробица у нђга залобила; како е после Ледићљ чино част, и звао на нео и Бучина и Светозара; како су се послје ручка, Светозарђ и Лробица шетали по градини испод» руке и разтоварали, и она му двјеће давала и 1. д.

Како е Бучинљ казао Светозару, да ће га водити у ПЏар:сљ (— зашто не Џаризљ2 —), но прје тога отиду, сљ Царицомљ и сђ Урошемљ, у намастнрђ; како е тамо дошао и Ледићљ сљ Лобицомђ:; како се Ллобица насмћнула на Светозара, и онљ е узео „подђ руку;“ како су сету нђи двое разтоварали, и Лробица плакала за нримђ, а онљ е тбшо п говорто Топ, да се умђри и да срце естественимљ притностима забави: „чусте ли како намљ она герлица нђжно гуче, како намљ онап косљ лбио пое,“ А она му одговорила: „Сердце е мое лмобезнни Соколовичђ, ове притности онда опушавало, кадљ и васљ познавала Тошљ нисамђ“. Како га е Ллобица пнтала за Дратито: „Ели истина да е лћпа, као што 10 описулог“ и т. д.

Како е Бучинљ, са Оветозаромђ, отишао у Паризђ да проси кћерђ Крали Францускога за младога Крали Уроша: како су, вратившисе изђ Париза, застали Душана сљ Уро- «5 шемљ кодљ Ллобомирове куће; како е Оветозарљ донјо Урошу