Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА ГИ ПО ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСПУМУ“ 148

уплашто, даће одговарати за толике лоде, што су изгинули, и моло „лобомира да му сада буде прителљљ (— А Ллобомирђ се као нје боло ништа; Валнда е Душанљ бно паметанђ и врједанљ, као и Лаобомирљ, кадљ су лоди у нђговомћ Царству могли тако купити вопску и тућисе —). Како су се наново појбили кодђ шуме, и Светозарђ оборто Влапка, па о му наслонјо мачђ подђ котлешљ, „дед садђ нешастини сине! повиче на него,“ и т. д. (— его не знамо, вудђ е оно Светозар —- на образу —- дигао главу, кадљ е то говорто: Отвудљ ли Влаћку брада“ А о Бурамовоп бради не смијемо ништа рећи, зашто не знамо или е ббо момак», или старац» или младић» —). Како е Светозарљ Влапка псовао, и свето му се, а Дука залећеосе срдитљ и ћушпо га (!), потомљ тргао мачљ да га удари, но Светозарђ нте дао; како е Лаобомирљ плакао одђ радости, кадљ е видбео, да е Оветозарђ тако великодушанљђ, и рекао „Устан Влапко! — загерли смнко колбна уврежденомљ родитело твоемђ,“ и т. д. Како Влаћко нје ћео да се покори оцу своме, него клекао предљ Ллобомпира. и загрлро колђна Светозарова, и казао му (— самђ —-) да е Драгина ту близу, и да ће му е предати невредиму. (А Светозарђ и Лаобомирђ валлда су бнли заборавили за Драгито! Да е Светозарђ бно Срблђинљ, или паметанђ човекљ, неби онљ Влашку преднковао, нити б6н га пнтао, оће ли палити очине дворове, и ели заборавто што е било у Призрену, него бм му прва ртечђ бнла: камо Драгина нити бн му дигао мача сљ прспо, докљ му не ом за но казао. Они ни есу пошли да мире Дуку и Влашка, него да траже Драгино; вали да е заборавто Ллобомирљ, што е кавао Бураму на страни 190 „но при свему не сметњи сђ ума, да е Драгина.... ахљ сладко мов дђте.... предметђ, за кош се мн сада у сраженје пушамо.“ —); како су Светозару на то потекле „слезе, затерли Влаџка, и погледи на Старато: „лтобезнни отецљ, сердце му мов прашта! и Ви Ваше немоште му затворити! Онљ е истина насљ увредто, насљ оскорбто; обаче — како е онђ опет при свему свовму невалллству благородно сљ Драгинђомђ нашомљ постушо !....« Старни на то двигнувљ рамена: докљ видимо То, и како намљ дђте наше каже, дОЕЉ чуемо отљ нђе, ако е истина, Влаџко снко, да се те ниси нћизина Аћветва коснуо, а похвалтоемљ у теби ту добродфтелђ, и коЛио 10 и цћнимљ, дати тђути топервђ познати, “,... Како су се побили опетђ трећти путђ: „дигнесе облављ отђ праха; за-