Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

144 РЕЦЕНСИЈА 1 И П ЕЊ. „ЉУБОМИРА У Блиспуму“

508

тресесе земли отђ топота хонеш, и зазвече дубраве отђ крика. мода.“ Како се Светозару заблистао шлемђ на глави, иза трептала „на немљ златна челенка“, засвтетлилосе оружђ вао млеко (— не знамо свјетли ли се БОДЂ Срба млеко, или се бели, —). Како е Лробомирђ „со еднимљ замашаемљ двоицу и троицу со землђомљ“ саставлио, пут себи мачемљ просте дао и нрешителћ, „на огнбвитому своему зеденку за не погазити пхљ, хитро“ прескакао, и т.д. (— Кадљ бнемо могли. мнедити, да е Г. Сочинителљљ читао Омира, на каквомљ езвку, рекли бмсмо да му е подражао; али сумлаоћи о ТОМЉ, морамо признати, да се мисли Г. Сочинитела согласуло сђ Оми– ровима, као и мићије — о езнку — Г. Добровскога сљ нфтовнмђ: какогодђ што се у Имади блистајо шлемови, вриште конљђи и вичу зонацн, тако и овдбе; а и приповједка е млого налик една нај другу: онамо украо Парис Елену, овље Влашко Драгишо; онамо Атиљљесе, овдђе Бурамиђ; онамо Улибе СЂ дрвеннмђ конфмђ, овдђе монљ ами сљ конгреевнаљ ракетлама. п сљ осталимђ коекаквимљ чудесима и 1. 4. —). Како е ту Бурамљ нашао Драгино и доно е на рамену полумртву (— Богљ ме на образу не стон полумртва, него жива увелике! —) предљ Ллобомира и Светозара : „Ево ее Господине.“ Како су уммвали Драгино виномљ, докљ се мало повратила и дошла кљ себи, па е онда узео Светозарђ „исподљ руке“ (!) и пристушо Бураму: „Буриме ево ти благодари Драгина мош: сотимљ извади шаку дуката, и созади поспе ег0 по глави. О! о! повмче ован, какова е то златна роса младите псподљ руке пружи Драгини кесу едну со сребренк новце, и ова му спусти у нфдра, и стане му ране привјати. < и т. д. Како су потомљ скинули „торбе сљ конеф“ и сбли ручати; „зна су себи изљ двора дали донети. дазвече имљ сада чаше о чаше“. Како имљ е ту Драгина приповједала, „свое падене“. Како су потомђ пбвали (Драгини, Светозарђ, Лаобомирђ и Буримљ) и куцкалисе чашама и пили у здраваћ. Како су ту оставили Новака кодђљ некаква старца, да му лечи ногу што е бво покварјо. Како су ту преднковали, Лаобомирљ и Светозарђ, Влашку и нђтову оцу. Како е Светозарђ мол1о Лиобомира за Влашка, те му опросто. Како е Влаћко клечао (— Нешто се овоме нашемљ Г. Сочинитело све врти по глави клечанђ, као да е сављ своћ вјекљ провео сљ дрецомљ у школи; или као да е млого читао коекакве старе нђмачке романе —) предђ Драгинљомђ, те му и она опростила, и онљ е полтобто