Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

14

(5) 15

ПИСМЕНИЦА СЕРБСЕОГА ТЕЗИКА

1. Пригласило одулљууће (“), које се пише над оним самогласним писменом, на коме се самом, глас протеже н. п. трава, рана, дуга, вба, струв.

9. Пригласило треодулљућуће (), које се пише над оним самогласним писменом, на коме се глас тако верло протеже да п слљедујућим нђему самогласним писменима. (тербо оно по највише у среди, а ртедко на крају или упочетку долази) од свога продуживанља нешто предаје н. п. десет људи; шест

» кбња: седам безика; п пр. Ово пригласило сваки може лајсно

разликовати од первога, Тербо перво продужује само оно тедно писме, над којим оно стоти, а под овим се другим писме већма. продужује, п од продужаванђа свога нешто и другим њему слљедулућим писменима предаје, као овде у рпечи луди, ' предаје продужаванље писмену и; у риечи кбња, писме об предаје продужаванље писмену а; а у риечи језика, писме е предаје продужаванље писменима # и а.

8. Пригласило подижуће ("), које се пише над оним самогласним писменом, на коме се глас мало подиже и берзо изговара н. п. нога, вода, рана, врана, кад, сад и пр.

4. ПШригласило преподижуће (“), које се пише над оним самогласним писменом на коме се глас мало више подиже и развлачи, и од развлаченња мало слђедујућем писмену предале Н. п. благо, драто, злато. и пр.

Сад ће се овде у следутућем примлеру сва четири пригласила, пи нрпиова разлика, болђе и тасније показати н. п. Та сам несрећна друга; Нас има седам друга: Ова ге лагка п лиепа друга; ") Ово 5е писмо од мога друга. У овом примјеру сваки Серблљин може ласно примтетити разлику свију притласила.

Употреблљаванње пригласила.

Ова пригласила ни те нуждно на свакој риечи поставлђати, тербо то не само што би уписанњљу било дангубно и у печатанњу много скуплље, него и оно напечатано било би као да те каквим трунљем посуто. Но будући да има неки риечи код коли нуждно те пригласило поставити, зато се овде на кратко назначује:

1. Пригласило одулљућуће (") нуждно 1е поставити код риечи коте су по писанљу теднаке с другим риечма, а позначенљу и по гласу различне н. п.

1) Друга зовесе орудне, подобно вретену, но веће 1е много од вретена, на коте Оербктиње конце препредату, и предњу за понљаве преду.

дрена ==