Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ПИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ТЕЗИКА

самом паром на отворена уста изговорити може; и такови писмена у нас има 5. која јесу: а, е, и, о, у.

2. Согласна. Оогласно писме зовесе оно, које само од себе неможе дати гласа, ни риечи представити без помоћи самогласнога писмена; или: согласно писме јест оно, којега се звук самом паром из уста нејможе изговорити без помоћи устана, Тезика, зуба и остали орудита говоренђа, и такови писмена у нас има 24. која јесу: 6, в, Б Д, љ, ж 5,1, ЊА, љум нњљр с тћ,Ф,%х,ц, ч, Шш.

Једно самогласно писме само, или саставлђено са, једним, или са више согласни писмена, зовесе слог.

ШРИМТЕТБА.

1. Ово писме %, по имену његовом доста 1е налик на самогласно писме, али кад се погледа како се оно слива. са писмепима самогласним, а само по себи никакву ривч означити неможе, онда друго ништа неможе се рећи, него да 1е оно писме согласно, као што и тест. Оно кад стоји пред самогласним писменима; та, Те, ти, 10, 1у, изговарасе као у Олавенскоме л, 6, О, н. п. Фабука, “елен, Божи, ћошт, ћуг. и пр. А кад стоти после самогласнога, онда значи као у Славенскоме иже саслитном (1) н. п. дал, хет, пи!, мол, чуј, и пр.

2. Писме ф само те за тудње риечи, а Сербске ни Тедне риечи нетма гди би оно требало; п зато га прости Серблљи у говору, свуд тотово, промјењљују на 6.

8. Пиеме љ Серблђи прости верло тежко изговарају ; него, или га са свим изоставе н. п. Христос, тоћу, ораж, они товоре: Риетос, оћу, ора; пили га промене у друго какво пнсме, а особито увижн.п. суси, жениг, они говоре суви, женик. А Серблљи по Херцетовини и по Церно; Гори у глаголима у времену прошавшем простом Зом промјенљују та у 2 н. п. убиш, виде, нагдов , они 10Боре: убиг, видрег, надљог, додеог и пр. Зато ово писме : кад стоји у почетку пред самогзасним писменом, или у среди меду два самогласна, онда се може у Сербекоме језику изоставити н. пл. жоћу, матовина, дужовник, може се писати: опу, маовина, дуовник. Или, могло би се учинити, да се пише свуда, гди се год у Слашенском Тезику находи, али да се неизтовара твердње пего Нљемецко |

без с; и на тај начин могло би нам (2) на много места од велике потребе п од помоћи бити.

Б. 0 ГЛАСОУДАРЕНЂУ.

Свака риеч состотисе из Теднога, или из више слогова; но ови слогови како уговору, тако и учитанђу неизговаралу се свуд једнаким гласом, него се на неким слоговима глас манђе или Више продужује, на неким пак скраћује, а на неким подиже; зато су измислљени неки знаци, с којима се назначује то премјенриванље гласа. Такова знака имају 4: и именутусе пригласила.“)

") Као што и. Лука Милованов, у Опиту наставленља к Сербској сличио= речности, именује,