Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

105

106

ПРИМТЕРТБА.

=

Ни 1едан народ (премда говори Тедним језиком) не говори свуд једнако, него у сваком готово предјелу налазисе, гди манђа гди већа, разлика у говору. Ова иста по пределу разлика има ну Сербском 1Тезику, и по нБој се може раздтелити Сербски језик на 8. пределна, нарјечија, која 1есу:

180 ХЕРДЕГОВАЧКО, којему принадлеже сви Серблљи, који живе по Херцеговини, по Босни (како Греческога, тако и Мухамеданскога вјероисповтеданђа), по Церно гори, по Далмацији, по Хорватскоћ, и по (ербити озго до Мачве, до Валђева, и до Карановца.

дто СРЕМСКО, којему принадлеже Серблђи, који живе по Срему, по Бачкот, по Банату, и по Сербији око Саве п око Дунава, као н. п. по нахиш (окружју) Шабачкот, до пола Валљевеке, по свој Београдско, по Смедеревско!, Крагутевачкој, по Ресави, по свој нахили Пожаревачко!, по Церној риеци, и по Крашни Неготинској! до Тимока.

дће ОЛАВОНСКО, којему принадлеже Серолљи Римокатолическог Влероисповједанђа, који живе по Славонши, по Хорватскоћ, и по Далмацит.

Највећа разлика из мељу ови предела јест у изговаранљу писмена Ф: сви су Серблђи примјетили (као да им 1е нетко ишао редом те казивао) да 1е писме Ђ сложено из ; и е; зато су га ХЕРДЦЕГОВЦИ и у говору разделили у #6 ким риечма, и изговарају га као ше, н. п. свпет, риеч, лиек, сниег, свиећа, стиена, ршека, бледа, лиеп, циел, цвист, диете, смиешно, риедко, слиепац, ниемац, гниездо, и пр. А у неким риечма узели су оно %, за умегшателни знак, као %, Н- П. дљевојка, дред, овдђе, гдђе (или де), лђето, лђекар, лђепота, дњеца, и пр. А у неким опет риечма изговарају га шело, као сливено %2, Н. п. вјера, вјетар, стера, мера, семе, теме, шесна (или шесма) мтесто, невјеста и пр.