Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ПИСМЕНШЦА СЕРБСКОГА ТЕЗИКА

А СРЕМЦИ су са свим ; изоставили, и из писмена % само е изговарају, н. п. вера, мера, девојка, цвет, свет, леп, и пр. Тако су опет СЛАВОНЦИ изоставили е, и само % изговарају, као и, н. п. вира, дите, липо, и пр.

А у осталом (што се тиче скланљанђа имена, мтестоименија, и спрезанља глагола и пр.) код простога народа, нигди нејма разлике ни учему: осим мало у гласоударенђу: будући да Херцеговци све риечи изговарају берже и острије, него Сремци, а Славонци опет разтежу више. А што Тедни зову лмевотку дуром, а други ложицу кашиком, то 1е мала разлика у говору.

[1. После стране 106. има у „ПШисменици“ још 5 непагинованих листова: на две стране |. листа означене су штампарске „Погрешке“, а на 2., 3. и 4. листу и на првој страни 5. листа штампана су „Имена Госп. Предкупителђа“.

2. „Новине Сербске из5 царствукицега града Вјенне (учредници Димитрји Давтдовичђ и Фрушичђ)“, за годину 1814., јављају у броју 192. (на стр. 782.), од 1. септембра, да је с тим бројем разаслато скупљачима „по едно обавленје Г. Вука Стефановића о Писменнице/ илити Грамматћњ Сербскои.“ У броју пак 208. (на стр. 846.), од 22. септ. 1814., јавља се да се опет шаље скупљачима по једна објава, о Писменици, с напоменом: „да е Писменница иста већ готова, и да Г. Стефановичђ Пренумеранте само чека, пакљ да п'евима разшаћ“. Још у броју 223. (на стр. 906.), од 9. окт, 1814. уредници јављају: код којих се трговаца у Будимпешти, о пештанском сајму те године, могу купити — „по 1 Фор. В. В“ — и „ПЂенарица“ и „Писменница“ Вукова.

8. У „Штпег аПдетете [Тегаћигхетипд“ за 1815. годину изишла,. је (на стр, 721.—731. доста опширна и похвална реценсија ове Писменице од Јернеја Копитара (види и «Вал. Корџатв КЛетеге БећгЊеп еђс. Негаџвстесеђеп уоп Ег. Мемомећ; 1 Тћеп; У/леп, 1857.“ стр. 310.—820.). — Реценсију Копитар почиње ре-