Gut-templerski red u Srbiji i njegov dosadašnji rad na suzbijanju alkoholizma

-ЕЕ ЈЕ ==

П. Циљ

Нама није никако циљ да уништимо винограде и шљиваке и ако проповедамо потпуну уздржљивост од алкохолних пића.

Из тога племенитог воћа дају се справити одлична храна и здрави напитци као што се то већ увелико ради, и не мора се искључиво употребљавати на справљање отрова — алкохола. Од шљива се да справљати пекмез — изврсна и укусна храна; шљиве се дају сушити и као такве такођер су добра храна. Ракија (50,000.000 лит.), сва се попије у земљи оставивши сваке године за собом више пустоши него једна изгубљена битка или гладна година.

Од грожђа и од другог воћа, осим тога што се једе сирово и суво, да се справљати напитак, који не садржи алкохола, и који по укусу и мирису ни мало не уступа преврелом вину, с том само разликом да је по здравље потпуно нешкодљив и уз то још храњив. Индустрија ових напитака је истина још у почетку али сваким даном узима све већег обима, у колико тражња постаје већа. Исто тако не тежимо ми укидању гостионица већ њиховој реформи. Јавни локали треба да буду места где ће људи наћи задовољења, а не места где ће своје здравље тровати.

Примером и свима допуштеним мерама боримо се ми

"против једне штетне навике и обичаја који се у томе састоји

да се у тело унесе алкохол — један отров (тзв. наркотични — опијајући отров) који брже или лакше разорава дух и тело, да би се створило тренутно задовољство и заборавиле бриге и невоље које већином сам алкохол производи.

Ми почињемо ову борбу јер видимо да људски род дегенерише, злочинства и душевне болести се множе све више. Добри обичаји и морал се изопачују, деца све слабија на свет долазе, а све то једним добрим делом услед употребе алкохола.

Науком је доказано (Кгаеренп, Зтић, Епгег, Гашпеп, 5!еамагђ) да и најмање количине, које се обично употребљавају, утичу штетно на наше душевне радње. Необорива факта нам тачно казују да употреба алкохолних пића води неминовно злоупотреби. Томе је узрок сама природа дејства алкохола, који, кочећи наше умне способности и нашу вољу, чини да смо све мање уздржљиви према њему и спречава нас да увидимо опасност у коју срљамо.