Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Istina ie, i ja sam se stoputa zaneo vVrućicom parola i luckastim koračnicama. I — ko bi to znao — možda će me još stotimu puta pograbiti ovaj divni vir slasti i muka, OVO VTrZIno kolo života.

Dobro je bežati, kad nas progome aime, ali ie dobro i ostati. I čekati bič misterija.

Tav. Neki možda vide venac trnja oko moje glave i oplakuju me- Ali pravednicji i pravi Životnici vide, da je to venac sunčanih zraka i liku nad tom pobedom. Nije to lomača martirija, nego plameni vrhunac trijumfa, odakle se samo prave relacije vide.

Jer sasvim u meni, na dnu reči i bitnosti, pri korenu DTOmučenih problema i očišćenih htenia, tu je već tolika tišina. mir i vedrina, savršenstvo i božanstvo. Tu već slobodno movu jurišati silni liudi i vikati sulude žene. 1 potresti se palače i prcVvrmuti se sunčani sistemi.

Sve ije to sitna i penušava igra površine. A na dnu sveza se nalazim ja, Smiren i sam, uvijen uj psalme. Ja sam, u velčanstvu svoje oslobođene vlastitosti, kao jedini i rođejii BRAT BOŽJI.

Neka svako spasi samoga sebe! Neka se prekriie belom

mantijom molitava, crvenim plaštem pesama il/ plavim mazglovitim velom Ššutnic.

U danima selihot, 1926.

Ciča Gross: Rezignacija.

Prvi jie zapao, snijeg, Pokopo moji mi ie stijeg, Sto ca u maiu razapeh,

'Srebrii prapcorci zveče,

Odsvud opijela ieče . . Sve mi je crno i šuplie.

54