Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

C. Sirkes, Tel Aviv: Smrt Joela Engela.

Iznenadna je bura biiesnila bez prekida tri dana. Iz olovnih sivih oblaka sipala se voda, padao led, udarali eromovi i mutnic. More ie bučilo u očaju, razrovano od oluic do u naidublie dubine. Golemi valovi valiali se silovito preko obale.

Ali je većma od razularenih prirodnih sila pogodila liude vijest o iznenadnoj smrti Joela Engela. Oporavliao se od teške bolesti, povratio se radu, veselomu stvaraniu, zajedmici i liubavi. Sad ca je nagli srčani napadai u nekoliko časova oteo ZZJOVAOMHIDLU e

Papir, na kojemu ie bio do posliednjiega trenutka komnponirao piesmu »Oneg Šabat« (Subotnia radost), pao ie nedovršen na pod. U uzdulm se ioš osiećao dah niegove tople ličnosti. No on sam dočekao ic prestrašene prijatelie, koji nikako nijesu htieli da shvate gubitak, nepomičan, bliied, udalien . . .

Joel Engel — čista, dobra duša, plemenita borbena narTav, kojia je bila daleko od sveca sitničavoga, niskocza, tamno ca. Fanatik rada, dužnosti. Uticao ie na nas samim ŽiVOtom, oštroumnim, poštenim, vazda veselim bićem, silnim osjećaje odgcovornosti. Bio nam jie vodja i drugarski savičtnik, podizao nas, iačao, sokolio. Đio ic svijetlo, što criie i unaprediuje rast.

Kad sam iedamput u časovitom ogorčeniu ustvrdio, da će istom nastaine ceneracije, rodiene tude, moći da budu pravim gospodarom svih Životnih uvieta Ereca, prekinu me Engel žestoko:

» . „a znoj, što danas poji zemliu, a krv, Što ovdic teče svaki dan i svaki sat? Svaki je dan svet . . .. Znao ic kao malo tko da ciieni svaki časak, da živi u sadašniici.

Kod drucogca simfoniiskoc koncerta, u januaru, Kkoiernu ie prisustvovao, ma da je u niemu bila već klica bolesti, došao ie k meni sjajući se od sreće:

» „ . . bio je to zaista Mozart sa svim finoćama. A injiesto facota stari razlupani harmonijum, ieste li vidieli? Ali bit Će, bit će sve bolie . . .«

Veselio se svemu novome, svakome početku i pokušaiu.

Odličan, čedan, previše čedam. Svagda spreman davati. darivati. Ništa niie tražio za sebe. Siećam se, kako je bojažliivo odbiiao svako odlikovanie, dok smo ga slavili povodom 25 godišnjice njegova rada na muzičkom kongresu. Mrzio ie vati ske forme i nenaravnost. Na niegovu sprovodu (to ie naglašivao svakom zgodom) ne smije da bude viienaca i posmrtili gzOVOTA.

Strasno je liubio život. Naročito su mu bliska i mila bila dieca. Volio je da ih sluša i da ih dariva. Djiečie pjesme, dicčii plesovi, sve što je učinio za njih. bilo mu ie premalo.

218