Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Iz našega svijeta

Tri pisma

Nijesmo mogli polpuno da izvršimo svoju zamisao i da izdamo poseban broj pisama iz

našega svijefa. Ipah donosimo barem neholiho lislopa, hoji po svojoj brijednosfi svahaho zaslužiše da budu šfampani u „Manoaru“. glasilu omladine. Mislimo, da iznošenje ovih, inače polpuno infimnih pisama nije indishrefno. Sva su ona izrasla na flu našega pohrefa, pa je stoga oprauvdan pohušaj, da se upravo njima ocrla faj naš svijet i izvaja pohrelov značajni lih.

i Berlin, 7. JI. 10927. Dragi Cvi!

Hoću da ti pišem, ier nešto osećam: nešto me guši i mora da izbiie, silno i jako, ili da se utopi u suzama. u gcrčevitom plaču. Moram nekom da pišem. a možda ne ću ni poslati: tek da se umiTrim. Da, da se umirim!

Jesi li ti osetio, kako se u čoveku nekad probudi nešto. Što ie davno prošlo. iščezlo za plavičastim velom prošlosti. I misliš: već ie davno zakopano: a ono jednoga dana izbiie, prodrma te. prodre

ti do srži. Kao pesma. kojom su uspavliivali čedo. koiu sada mlad i snažan ponovo čuie. i on zaželi zelom svojom dušom, da se vrati ponovo u nestalo doba. da za opet uspavliniu pesmom. što u dušu leče kao balzam. Ima momenata u životu, kada se n čoveku bnd= stare požutele, oveštale slike» možda bez vrednosti. ali koie za nieca zmače više od svih sve{lih i svežih, u zlatnim okvirima. sa snažnim bojama. Jer za njh su vezane nežne uspomene. lepe. kao što već mogeu da budu stvari za kojima eledamo tu prošlost, kroz Dlavi Veo, neiasmo i neodredemo. Tako sam mnešfo osetio damas: ne danas! sada — baš u tom trenu. Kao neka električna varnica projurila ie neka uspomena kroz telo: nešto ie prodrlo kroz Žile u krv, u telo. ali ne! n dušn, duboko, duboko... Osetio sam veliku čežnit za nečim tihim i lepim: kao muzika. koia dolazi kroz mrak iz dalime. a mienmi tonovi teku u srce falo lagano, tako te osvoie. da i ti plačeš i pevaš, kličeš i urličeš s nima: Osećaš tužno priželikivanie slavuja, koji čeka svoju drucaricu, a ona se utopila. neće se nikada vratiti. A slavui čeka, čeka i peva... Besna lomliava ori se kroz šumu i krši gramie. ruši ptičia enezda, ı kolima bojiažlivwo cvrkuću ptići. Baca ih u mrak n bezdan. u smrt A sada zašušti išće. zažuboms vode. šumore mladice: proleće. raduinu se. — Kao blaco milovanie prolazi lahor kroz Šumu, pufuje necde, valida i on čezne za nečim: možda za mladom šumom. čiie ie lišće tako nežno. čije se grane saviiaju tako lako pod niecovim zračnim krilima. Fru-

352

(a BA Ootava 4 pita

M. MN LI MT TL;