Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

IJ

Dragi Šmule! Primio sam danas Tvoiu kartu i radovao. sam se: što si mi liubazno odgovorio. l)a sam se setio menze, ja bih se odmah bio obratio na Tebe, no nisam znao "voir adresu. — Od svoje ponude na »Židov« morao sam, nažalost, odustati, iz nepredvidliivih, nezgodnih razlora. Zaista žalim, što tako iz moje Želie da budem na tai način core namešten, ništa nile postalo, ier da sam n. pr. namešten kod »Židova«, dobio bi za mene činovnički rad ipak ueki smisao, bio bih lično zainteresovan i Čitava bi mi stvar bila mijla. Jer meni ie sada već potpuno jasno to: da ja misam mikakav činovnik i da kao takav nikada ne bih mogao biti zadovolian. Odvratna su mi ta clupa pisma, nerazumliiva uopće cela ta iagma za novcem sa svim konsekvencama i sasvim sam na svemu desinteresovan i hladan. Dok bih u slučaiu nameštenja kod kakve simpDatične institucije, koja niije privatna stvar za sticanie, nego Opće KOrisna i t. d., nekako oživio i bio makar i činovnik. Mislim, uostalom, da jie to posve razumljivo. — Nego ima, Smule, jedna druga stvar, S koiom se sada obraćam na Te, i ako se bojim (možda. uostalom, bez razloca) da me ne ćeš hteti ili moći da uzmeš ozbilino. Pre svega Ti kažem, da ie. sada već dosta kasna noć da sam zaista nešto umoran i da mi ie glava puna raznih gluposti, koie sam pokupio baš danas na dva predavanja; ijedan ie Englez iadno govorio O »individnalnoi psihologviji«, a iedan nesretni Imdijac o »Ulozi studenata u buđeniu Indije«, koiu ie temu zlorabio za veoma primitivno propagiranie »Živoga Hrista«, koji po mjemu ioš danas među nama ŽiVi. Tako nisam u staniu da naivsćom jasnoćom za koju sam inače SpOsoban iskažem ono Što Želim, nego će možda mmogo biti loše Tečeno. što zaista može da pokvari celo htenie. Mediutim inače nemam vremena. pa moram da pišem sada.

Dakle, da prediem na stvar. |

Ja sam, unatoč svemu onome Što ic bilo, unatoč svima mojim teorijama i ft. d., u sebi. za sebe. dakle intimno i u stVari uvek bio palestinocentričan. Uvek sam svoju budućnost zamišliao u Vezi sa Palestinom, i uvek (t. j. od kada znam za sebe kao Židova), sam nosio u sebi tendencu aliie. Mislim da ne lažem, kad kažem: da nisam ono 1922. cod. oboleo, bio bih postao seliak. Ih barem (sećam se da sam to veoma Želeo) jevreiski učiteli u Erecu. Izgledaće možda neverovatno, no ia sam uvek. i u svom naivećem boliševizmit bio lično orijentisan prema Palestini. Ona naša osečka felerovska epoha, mogla me doduše otuđiti od židovstva. mogla ie da zaustavi moice prodiranie ka niemu, ona mi ie onda dala mnogo drugih vrednota u zamenu, no moi pogled od Palestine ona nije bila u stani da odvrati i za vreme moga naivećeg »svečovečanhskog omladinstva« ili kako se to već zvalo, ia sam u stvari bio i ostao mali Zi dov: koji ie već odavna bio izgubio svu istinsku povezanost sa svim

onim. Što niije naše. Ja sam dobro znao da sam Tanatik hebreiske .

354