Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

IL već ustade: pa stupaiući u teškim čizmama pode naprijed ne ogsledavši se nijednom. Profesor ič koračao bez volie za niim. Ispod mutne svietilike udoše u kuću. Tamno, prliavo predsoblie, u kome ie zaudarao katram. Profesor stade da steže mosnice od nekog neprilatnog mirisa. :

»Ovio je katran» objiasmi gostioničar.

»Vidim. da nijesu ruže. Dovlače ga ovamo jamačno radiici iz UVOTIHCe.«

Udoše u onisku. čistu izbu. u kodjoi ic konobar driiemao za stolom. edie se toči piće. Ovdie biiaše svijetlo. Gostioničar reče:

„Znate dakle, odakle se dobiva anilinsko. ulie? Ovai miris na katran dopire uostalom iz mojega laboratorija. Ja sam destiliram.«

»Vi destilirate — rakiiu?«

»Ne. laka i teška ulia i slične tvari; tek da se zabavim ... ali, ne "biste li zar da iedete?« i

»Hvala, ieo sam maločas raniič.« '

»Sit?« promrlia gostioničar Za 5e; »kompliciran slučaj.«

Profesor stade da se obazire sve to Više u čudu. Razgleda priiatnu izbu i čudaka domaćinu. Što se bio uvalio u stolicu, koja ie zaškripila pod teretom. Ovelik. jak čovjek, a u nepristaloi nošnji ribara s obale. Čizme mu! dopiru gotovo do. kratke surke. Ruke su mu lijepe, ali su im kiseline iziele kožu na vršcima prstiju. Gustom smeđom bradomi provlačila se po koia srebrna vlas, čelo mu biiaše wisoko. a oči siahu neobično. Nasmiješi se domaćin:

»Sad ćete možda da znate. na koga ste to naišli? «

»Iskreno da kažem, nemam poima.« odvrati profesor. »Ali, ako biste da mi date čašu vina i da me odvedete u svoj laboratorii, mi bismo se iamačno mogli da upoznamio.«

»Dobro. vina ima i u moioi radioni, dakako pravoga iz pravoga ·grožđa.« n

Laboratorii biiaše velika dvorana, odiieliena želieznim vratima, što se morahu da potiskivajiu u stranu. U iednoi polovini biiaše kenička Kkuhinia s velikim ogniištem, retortama» bocama, lončićima., staklenkama i drugim oruđem čudesnih oblika; a druga polovina: mekano. šareno cniiezdo umietnika puno knjiga, slika, bronce, mrainornih kipova. svilenih sagova. oružja i cvijeća. Gostioničar stavi bocu rainskoga vina ma sto. pozva gosta sVojega da. priđe | Die. pa ode nato do ognjišta, zapali vatru ispod nekoga miehura i Činilo se. da sve više zaboravlia na gosta. Ovai ispiie čašu, pa poče da razgledava umietničke dragcocienosti čudnovatoga ovoga miesta. Digo ie ćutke promatrao kopiie Lionardiieve Gioconde: zatim je sa zadovolistvom odgonetnuo gotovo izbrisan napis na nekom Timskom nadgrobnom kamenu, što e staiao u kutu, a na koncu upadne mniedu stare knige. pa se tude predao uživaniu. Prošlo ie zasigurno nekoliko. sati- kad li mn dovikne domaćin: »Niie li vam dosadno? «

341