Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

vremena i dogadaja od postanka njihove države i političke samostalnosti, te. su se ioš Živo sjećali svoga zajiedničkoga narodnogra života u vlastitoi državnoj zajednici. Zbog: toga ije bilo i hajviše viere. da se može opet povratiti sve izgublieno. Sietmo. se: samo Bar-Kohbinogca ustanka VI OJ .e god.) protiv Mimliana, a da me spomenemo mnoge neznatnije uzbune. Siefimo se Ziačalnoga pokreta perziiskoga Židova A bu Ise, što se izdavao za DTeieču Mesije, a mogao je ioš u S, stoljeću posliie pada židovske države da sakupi dosta iaktu armiju za Osvojemje Palestine. Iz 9, TIa1T1 se stolieća sačuvalo pismo onoga znamenitosa “i Ha Španskorne dvoru uglednoca ministra Hazdai ibn Šapruta kazarskioinu kraliu Josipu, kojeca ie predšasnik Bulan dva stolieća prije njega prešao Židovstvu. U tom pismu izriče Hazdai ibn Šaprut žestok bol i žalienie nad usudom židovstva. Pored samostalnih država ostalih naroda mora iedini židovski narod da bez domovine luta od nemila do nedraga.

No od 12. ie stolieća čežnia za Palestinom počela da gubi od Svoje jačine. Stanie ie Židova bilo dosta povolino, a osobito n Spamiji, Zdie počinie »zlatno doba« materiialnoga i duševnoga 'procvata. Uporedo s time. aj uticajem vremena obamirala ie u Židova težnia za političkom obnovom. 1 naiživlie predodžbe pomalo izbliJede prema onoj »VTileme gradi, vrijeme razgraduije«. Živa pomisao o Židovskoi državi postojala ie — Huspomenom. Koliko su ipak i odsad Židovi barem osiećaino biti povezani s Palestinom, zaodiela se ta težnja u religiozni oblik, u religiozno vierovanje. Ako odsad Židov moli svakoga Pesaha iz Hagade: »Lšana habaa biJrušalajim«, onda ta rečenica znamenilic li TUegOVOJ svijesti meku rezignaci/u, tiho smirenje sa sudbinom i Vjerovanie u rileči Jeremijine »da će 1oš jednmoć zasjati ulice Jerušalaiima«. To je opet rodilo VieTi mesijansko vrijeme, što ga proreče Jezdia u vezi sa >sudmniirn daHome. Židovi su vjerovali n dolazak Mesiie, od Boga poslanoga i nadahnuta čovieka, koji će narod po Božioi volii povesti u Palestinmi, zdie će uskrsnuti kralievsivo Davidovo, a njime će biti krai nevoliama progonstva. Velik je to bio oslon i velika utieha u damima krvavih progona i mučenia. Zato ie j mogao kabalista Sabataj Cvi, koji ie poslije prešao na Islam, u 17. stoljeću da nađe toliko pristaša i da uzvifla buru u onoliko srdaca.

Budući da su ZŽidovi u rasulu Žživieli usred drugih naroda, fo su morali da se pomalo prilagode svoijoi okolini, kako to i traži prirodni zakon. To priliubijivanie okolini nazivamo asijmilacijom. Ona ie ponajimanie uzimala maha u doba,.kad su Židovi Živeći u celu sačinjavali posebno i iedinstvemo. tijelo. Ali kad se' otvoriše vrata geta, kad je nastupila emancipacija, pravno i društveno iziednačenie Židova s okolinom, tad su Židovi lako i rado posumniali u postojanie židovskoga naroda: započe asimilaciia velikoga stila. Nastupio ie za židovski narod naijopasıiili rio menat. I ako se asimilacioni proces često ponavliao u izgnanstvima.

14