Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., S. 187

vr Priče

Sinoć sam sretao tužne mofive na svakbom horaku Staze: sve kuće su bile sudbine žive i bele i nove i stare LI sive i sve su pričale, šufile, žalile

bo ja, bo fi,

PO ljudi.

Bela ie pričala: u prvom kafu dvoje se mladih voli;

on je Ččovehb velikog sveta niu uvek Srce boli;

on ie u Svetu slavan poeta piše najlepše hnjise;

ona u sumračje Sama Šeta, prafe je mjesove Drige.

Siva je pričala: četiri zida

Žuvaju Dibliotehbu,

1 njoj učenjak Čovek traži

babo udesi fehu;

Phrai njega tanbha, bela žena čarobne svetove Sanjd;

on je od dana u dan učeniji, a ona sve tania i tanja.

Stara se huća k novoj sagnula bo dobra maika nad (ete: »Mnosgo sam čula, mnogo Videla, dani | noći lefe... ; Prolaze hiše, vetrovi, proleća, mla:osti, žalosti, tuge. ..«

Nova je staru odano slušala, slušahu {e i druge.

Sve sa pričale: sve feže i feže priče ı za njih i za me;

sada nas Dol i tajna veže

i belog života tame.

Ko fužne pesme Same na SVefui fugu“u, fugujn Ruće;

i moje Srce ı njino Srce

samo je. pusto i VFUćče.

· Miroslav _ Feldmain-

187