Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., S. 203

ma izgradnji vlastite naše zemlie i kakovim zanosom ćinmc Sve Za 'Palestinu samo zato, jer ie za Palestinu, onda sam se obvescelio. Veselio sam se iz liubavi prema moioj braći. liudima i Židovima., što su postali sretni. Shvatio sam onu ekstatsku havu, u koijoi su tako reći iživili svoje veselie, drag mi ie bio pretierani rad, u koiem su našli svrhu života. Pa i ja bih s njima ltio zaplesati takovu havu! Jedamput biti srećan!

Niiesam bio cionist. Dobro promislivši dao sam im ipak pravo. Ali s iedne strane madarski šovinizam u kući, s druge ijugosliavenski patriotizam u školi oteli su me prirodnom patriotskom osičćaju za svoj židovski narod. Ali kad sam došao u ovaj krug, a O0SObito kad sam čuo to pismo. prožeto emftuzilazmom. i nakon toga pročitao Gideon. baš o XIV. kongresu u Wienu, postao sam oduševlieni cionista. Ne toliko razumski., već osiećaino. Sad znam, kad Mi ic ODO STrCC od veselia zakucalo, a oči se zakrijesile. bio je to prvi Židovski patriotski oslećai. koji se u mojim grudima probudio.

Zavrcb, 12. iiisana 5087. And a Praege.

Pođimo im ususref

Mnogim liudem, ić i plač naroda suiicšan, — jer iz daleka vledaiu. Vide suze, a ne znaiu uzroka. Pristupite bliže gospodo. pak će Vas proći smiicl!

JE GP.OM ii - JMILSR 77181 iP GLH HL (e) |E, 11 25, (S

Jednomu diielu zagrebačke židovske srednioškolske omladine — nažalost većemu — Literarm: sastanci su smiješni; smije im SC, a da ni ne zna zašto. Smiiešno mu ie, da se može slobodno vriieme zubiti na sastancima, na kojima se čitaiu vlastita predavania, novele, kritike, prilevodi, a ioš židovskogza sadržaja, umiesto da utratimo vrileme na »suvremenili« način.

Peći naprosto, makar i sz žalieniem, »to ie današnia biazirana omladina, to ie niem mentalitet, nema joi pomoći, treba sačuvati ostalu«, — te pDisati o tome rasprave, nema smisla. Tim» se ta omladina ne će privesti, = teško ona ostala zadržati. Dakie odzovor, koji ne može nikoga zadovoliiti, pogotovu me literarca, koji znade, da su Literarni sastanci kroz trideset godina okupliali sv u srednioškolsku omladinu, sad s više, sad s manie uspjeha, a diielil: se uvjiiek na blaziranu i onu, koja niie blazirana.

Danas, kad ie to pitanie tako važno, pitanio se: Zar ic Zbilia ta omladina tako blazirana, tako poratna i t. d.? Ne, nikako niič, a ako i jest pokvarenija, ali onda nismo ni mi mnogo bolii, da se ne bismo mogli s niima složiti. Svi smo mi manice više istog dobi, istih škola, istog odgoia. To je činienica. koic si moramo Diti SViiesni. Zato me smijemo, ier je možda nastao veći razmak, da sec

203