Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., S. 213

smo VeĆ i Sevres, a da, malo mestrpliiv, upitam konduktera, kad stižemo u Versailles·. — Moje pitanie mora da nije zvučilo baš idealno iranmcuski, ler tek što mi ie kondukter odgovorio, začulcm iza mene dručo pitanie, koie ie ova! puta sigurno mene išlo:

— Muuin HHerr, sprechen Sie vielleicht deutsch?

Ja se okrenem — mlada dama. Veseo, da me slučaj poslužio, te me s njome priie upoznao, nego Što sami mogao i slutiti, ia sam dabome potvrdio, da govorim niemački. :

Kad ie tramvaji konačno stao pred dvorcem, bili smo već u Žživalinom razgovoru, u kom sam doznmnao, a nisam se malo začudio, da ie ona — Palestinka. Još kao dijete došla ie s roditelima 1ı Palestinu, edie je i ostala. Učiteliica ie u iednoi koloniji, a sada ic na proputovaniu za neko micstance istočne Prnsiie, ier ie zaželiela, da dopust provede kod svojeza dieda. Odlučila ie u Parizu ostati dva dana, da za malo razgleda. Francuski me zna ni riječi, te joj ie vrlo milo, što se baš ovdje srela s iednim svojim zemliakom. Kami razgledati Versailles, te bi ioi bilo drago — ako nemam ništa protiv toza — da to učinimo zaiedno. )

Ovaj me neočekivani susret veoma obradovao. Doduše u PaTizu., tom Babilonu naroda, čoviek može da sretne pripadnike svih naroda, te iie susret s jednim |Palestincem mniie trebao baš odviše začuditi, ali tai. eto, susret zbio se pod takvim okolnostima, da mi se stvar u naijtnanju ruku Dpričiniln interesantnom.

· Pošli smo ır park, koji ie na sreću bio otvoren, Ostavivši razgledanie dvorca za kasnile, spustismo se s terase wu smujeru Trianola i za čas stupasmo već hladovitim aleiama tog golemogz parka. Zrak ie bio posve čist i miran. tako da nam ie kroz aleiu, čiie su stilene s obie strane bile posve ravno obrezane, pukao pogled sve tamo do horizonta. Sunce i= već malo prigriialo, dok su naša pluća rožudno usrkavala zdravr šumski zrak, koji se u pariškom moru riletko nalazi. : »

Mora da smo zbilia rano dosli, ier smo bili sami u VĆitavom parku. Tek tu i tamo naidosmo na koiez domaćegz čovieka, koji ie udičario, dok bi na momente protrčao krai nas po koji mladi čoviek, u maj. gaćicama ı Šprintericama, pripravliainaći se očito za skori »Prix Plntrana«...

Naravno, razgovor se vodio o Palestini. Naiviše o koloniiama., koje ona poznale sve od reda veoma dobro. Poznaje pače i igugoslavensku koloniju u Mžedi, a čula ie i za inž. Zaloscera. Konačno mi poče pričati o sebi i o svoiem zvaniu.

— Vidite, reče mi ona. učitelievanie ie kod nas možda naimukotrpniie zvanie. Nevolia i oskudica naipotrebnijih sredstava naš ie svakodnevni cost i nc znam, bi li izdržala tu tešku borbu, kad ne bih bila sviiesna sve težine i važnosti zadaće, koju Imoramo da izvršimo. Ako ima edie nešto zapne ili prestane, kod nas ne smije toga mikada biti. Ma mladima svijet ostaie, a našim npoimaniima ma i na čas oduzeti niihove Škole bio bi strahoviti zločin. pa radile svi mi trpimo i naiveću oskudicu, nezo da to dopu-

20.3