Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

vrijeme podavali dragociene vrednote mašoj židovskoi sredini. Bili smo jedini koji smo se borili za židovsku dušu židovVSkog ČOvjeka. Pa kad su obični pokreti u drugim zemliama propali, mi smo se znali održati.

Tako nas ie zatekao jubilei. Zatekao nas ie baš u momentu kada smo bili na putu da snažno zakoraknemo mapriied. Nije na jubileiu bila omladina u masama ali su bili oni koji su osjetili važnost našega Sa veza. Osietili su doduše da je Savez slab, ali osietili su i lo da će se u budućnosti morati opet da učvrsti. U životu sve ne teče glatko. Ima mnogo padova i uspoma. No mi znamo da moramo napriied i ta spoznaia neka nam bude garancija za MUWSDOI,.

II Program budućega rada

Uvidievši sve to treba da si dadnemo smjer putu kojiim ćemo kročiti u budućnosti Znamo da za nas ima samo jedan put a ovai put već davno postoji, samo mi njime ne idemo. Ili barem ne idemo onako kako bismo morali. „To ie intenzivan rad za Erec i u vidu Ereca. Postoji ioš zadatak da one koji stoie postrance i ne idu našim putem dovedemo ma tai put.

Držim da u današnie doba kada se vascijelo židovstvo našlo pod iednim bariakom ujedinjeno u znaku Ciiona, ne može i me smije u našim redovima biti premišliania i okliievania. Mi ireba da u naiskoriie VIIjeme okupimo svu židovsku omladinu Jugoslaviie ı da odgoimo pravog DpraVvVcatog židovskog čovieka. Židova čiji će Život u galutu bit diktiran životom Ereca. Čovieka — Židova, koji će u sebi ujediniti sve etske vrednote čoviečanstva. Covijeka koji će radeći za svoi narod znati da radi za ideale vasciielog čovječanstva. Temeli našeca budućega rada treba da bude život Erec Jisraela, naš ie program bio i ostaie: hebreiska radna Palestina. U tom vidu mi ćemo vršiti sav naš rad.

Sada nakon IO godina lutania i traženja treba da uđemo t fazu razvitka u koioi Ććemo učvrstiti naše poziciie da ih takve Uz.· mognemo predati svojim nasliednicima. Jedno mora da imamo na umu: Savez nam svima mora da postane duhovni dom zgzdie ćemo se iživjeti onako kako dolikuie omladincu koji teži za naivišim idealima liudstva u borbi za uspostavom „sreće SVOE naroda. Savez treba da nosimo s liubavliu na sebi i u sebi, treba da se brinemo za sve njegove pofrebe i za niegov procvat, jer sve je fo naše i o nama ovisi da: li čemo i kako ćemo brzo stići do cilia. Zadaća je Saveza da stvori bozat rezervoar za opći cionmistički pekret u Jugoslaviii.

Naglašuniem da ćemo se lakoćom vinuti bliže do cilia onda kad budemo u sebi gajli vieru, duboku vjeru u konačnu

pobiedu, „jer vjera je svoistvema pravim. omladincima. Ne će nam biti pitanie da li ćemo ili ne ćemo „pobilediti kad budemo: znali da moramo pobijediti.

Prošli smo decenii života Saveza. Iz tog smo dese{lieća mnogo naučili. Naučili smo da ic ono vrijeme koje proživliavamou omladinskom pokretu naivredniie i najliepše u našem životu, ali samo onda, ako smo zahvatili do u dno dubine u čitavo zbivanie pokreta. Znamo da su ove vreduote koje primamo trajne i da ostavliaiu naidublii urez u životu čovjeka.

Mislim da bih morao ukazati na onu malo već ofrcanu Buberovu rečemicu: »Mensch werden, und es jidisch werdenx. Da postanemo liudi Žžidovskim putem. To ie ono što nam treba!

U iedanaestoi godini našega razvoja treba da se vinemo snažno prema naprijed, da krčimo put onima koji dolaze iza nas, a sami da se bliže primaknemo ciliu. U vrileme kad ie krv naših prvoboraca nevina pofekla ilom Erec Jisraela mi se sveto zavietuimo da nam ije više mo ikada cili: Erec Jisrael. Sav naš rad mora da bude eminentno palestinocentričan. Deset godina Života našega Saveza neka bude osnovica ma kojoi Ćć emo dalie graditi!

Hranko Grossmann

KNJIŽEVNI PREGLED HEBREJSKA KNJIŽEVNOST

MENDELSSOHN KAO HEBREJSKI PISAC (1729—1786). Povodom 9200 godišnjice rodenj:

Moisiie Mendelssohn ie imao više nađdimaka: sad su za nazivali »niemački Platon«, sad »židovski Luther«. sad bi ga zvali »Ben Menahem«, sad »Moisije iz Dessaua«. Od svega je toga historiiski naiopravdaniie ime »židovski Luther«. On to ime ne zasliužuje samo kao reformator židovstva, mego u mnogo većoi mieri kao obnavliač hebreiske literature. Kao što. ie jednom Luther svojim prijevodom MHibliie stvorio temelie nove niemačke literature, tako ie Mendelsscohn svojim priievodom Bibliie stvorio temelie novohebreiske literature. Cudnovato ie kod foga ovo što je niemačko dielo DOstalo osnovicom za hebreisku literaturu.

Novohebreiska ie literatura naime zaista

proizišla iz niemačkog priievoda MBibliie. Mendelssohnov ice prilevod Bibliie Do SVOjem dielovanju premašio sva niegova OČeE-

·kivania. U prvom ie ređu bila zadaća nis-

21