Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

vova priievoda da potisne jidiš iz tadašniili niemačkih židovskih krugova i da ga nadomiesti modernim niemačkim iezikom. To se i postignulo: no prijevod ice imao ioš i to čudnovato dielovanie da ie niime pobudiena novohebreiska literatura. Punim pravom se zato vezuju počeci moderne hebreiske literalure uz ime Mendelssohnovo.

Nimačko židovstvo i židovska literatura na mjemačkom ieziku poznaju samo mi cmačkoz pisca Mendelssohna, popularnog filozofa, koji ie u vrijeme Fridriha Velikog pisao naičistijim i najelegantnijiim filozofskim niemačkim iezikom. Bismo li se čudili, ako ni hebrejska literatura haskale ne pozna drugog Miendelssohna? Kadgod se u lhebreiskoi literaturi spominie niegovo ime — a u vrijeme se haskale o niemu vrlo često govori — uvijek ie on prevodilac Bibliie ili pisac diela »Jerusolim«, »Fedon«, »Jutarnji satovi«; riietko ili gotovo se nikada on ne spominie u hebreiskoij literaturi kao hebrejski pisac. Pa ipak ie bio Mendelssohn hebreiski pisac — i to klasičan. Zbog svoje neznatne produktivnosti nazvao se jiednoć Ahad Haam »gost hebreiske literature«. No to za Ahada Haama ne vrijed., iako on sam za sebe ovo kaže. Ali Mendelssohn ie stvarnmo tek u nekoliko navrata gostovao u hebreiskoi literaturi. Pisao ič rijetko hebreiski, no ono malo što nam je napisao to ga prikazuie kao odličnog hebraista. Mendelssohn, estetik, koji ie toliko držao do čistoće iezika, pisao je čistim jezikom Bibliie. No on time nije oplodio nikoga. On kao hebreiski pisac nije započeo niti novu epohu, niti je u niegovo doba bila starila epoha koiu bi on završio. Ni hebrejski spisi Mendelssohnovi, ni »Biur« što su ga većinom pisali njegovi učenici nisu toliko dielovali na hebreisku literaturu koliko miegov prijevod Biblije na niemački. Prvi plod ovoga. prijievođa bio je »Hameasef«.

Maloko znaće danas da ie Mendelssohn utemeljio prvi hebreiski časopis. Dugo prije izlaženja »Measfima« u Konigsbergu izdavao je Mendelssohn časopis »Kohelet Musar« (Berlin 1750: hebrejski časopis »Hameasef« utemelien je tek 1784 g.). »Kohelet Musar« bio jie tiednik za znanost i moral. U svemu su izišla dva sveska. Naiopsežniji ie i najznatniji niegov rad na hebreiskom jeziku »Or li-netiva«, opći uvod u Petokniižie; ovai ie uvod štampan u sva-– kom izdaniu Mendelssohnova Petokniižia. Osim toga ie dielo posebno izišlo u Berlinu 1782 g. Mendelssohn ie zastupan i mediu Biuristima; on je dao hebreiski komentar prvom otsieku prve knjige Moisijeve, drugoi knjizi Moisijevoi, Piesmi nad piesmama, psalmima i nekim otsiecima proroka. I za Maimiuniievu logiku »Milot hahigajon«

napisao ie Mendelssohn hebreiski komentar. Nadalie valia ioš da se spomene ijedan znanstveni hebreiski rad, gramatička, studiia »Lašon hazahav« (1782 g.). Zanimljivo le da je pisac »Fedona« i na hebreiskom jeziku napisao studilu o problemu duše. Naslov je ove radnie »FHanefeš«. Izdao iu ie David Friedlander. Štampana ice izašla 1787 g. u Berlinu. Literarno-istoriiski ie važna Mendelssohnova prepiska na hebreiskom jeziku koja ie objielodanjena pod naslovom »Igerot BaMaD« (Pisma rabi Moisiie, Dessau) 1794 ge. u dva dijela. Pribroji li se ioš dosad spomenutim spisima i nekoliko članmaka u časopisu »Hameasef«, tad imamo zotovo sve Mendelssohnove hebrejske spise pred očima.

Hebrejski spisi Mendelssohnovi danas su svi zaboravlieni. U narodu nisu nika: bili popularni, naročito ne na istoku. Popularna je postala na istoku samo Mendelssohnova Bibliia i niegova niemačka diela, prevedena na hebreiski. Gotovo sva glavna njegova dicela prevedena su na hebrejski jezik. »Fedona« je preveo Izai Beer Bing iz Metza; »Morgenstunden« ie preveo Jose Herzerg iz Konigsberga. Samuel Joset Fiinn izdao je u Varšavi hebreiski priievod niegove studiie o providnosti. Patael Furstenthal ie preveo na hebreiski niegov filozoiski rad o evidenciji u muetafizici koji ic nagradila berlinska Akademija nauka. »Jerusolim« ie dvaput preveden na hebreiski. Prvi ie prilevod Abraham Bera Gottlobera, drugi konvertita Vladimira Fedorova. Osim vrijednih i danas ioš aktuelnih estetskih spisa prevedena su na hebreiski sva filozofska diela Mendelssohnova.

Mendelssohn se hebreiski nije potpisivao Ben Menahem već Moše mi-Dessau. Ben Menaliem ie samo hebreiski priievod imena Mendelssohlin. Literati haskale mnogo su držali do tog imena, ier niegova kratica potsieća na »RamBaM«, na Maijimuniievo ime. Židovski poviesničari i hebrejski pisci slavili su Mendelssohna trećim Moisiiom židovske povijesti. Moše ben Amram, Moše ben Majimon, Moše ben Menahem.

M. Mendelssohn se rodio prile 200 godina. Umro je pred blizu 150 godina... Čovijek se mora da čudi da uza sve poštovanie što ga Mendelssohn uživa u židovstvu niko nije došao sve do danas na ideiu da izda sveukupna hebreiska njegova diela. Ona bi sačiniavala omašnu svesku. lako ta diela nemaju današnioi židovskoi generaciii mnogo da. kažu, ipak imadu golemu važnost kao duhovne tvorevine iednoga od uaiodličniiih iz čitave židovske istorije.

Samuel Meisels