Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ćaie kad vidamo da su čak i produkti duha prolazni, da tokom vremena SVĆ heziznimno pada u zaborav posliie izvršene zadaće. Vjerojatno je da bi autori onih diela:' radije vidjeli očuvan spomen svojim spisima nego do tolike miere popularizovanu svoju nauku. Ali niie to u niihovoj moći. lako srce tuguje, |ogika mora da dopusti: mora tako da bude: posliie nestanka iezgre suvišna ic liuska.

To su profana diela: u svetih ie spisa to drukčije. Ovdie posvećuie sadržai spis tako, te spis postaie iezgra a sadržaji sporedna stvar. Spis se Čuva nepokolebivo zauviiek, sadržaj se mijenja sa životom i kulturom. Čega se nije sve našlo u našem Svetom Pismu od Filona do danas?> U Aleksandriji su u njemu našli Platona, u Španiji Aristotela: kabalisti su u niemu našli svoie mističke teorije, inovjiernici potvrdu svoje religiie, neki učenjaci, religiozne ćudi. čak Kopernika i Darvina: Svi su ovi liudi tražili u Svetom Pismu samo istinu. Svaki ie tražio svoju istinu. I svi su oni našli traženo, ier su to morali naći. Inače ne bi istina bila istinita, Sveto Pismo sveto.

x

Pa ipak imade u našoj sredini »reformatora« koji tvrde da je moguće ukloniti liusku religije (praktičke zapovijedi) a sačuvati samo njezinu jezgrtii (apstraktne ideje). Ili ukloniti liusku Svetog Pisma (njezin jezik) a sačuvati njiezinu jezgru (u evropskim priievodima). Jedni i drugi ne znaiu da je stari vTČ svet jedirio u svom starom obliku — makar se od vremena na vrijeme oObnavlia novim sadržajem. Mazbiije li se vrč, ili primi li drugi oblik, pobliutaviće vino, bilo ono kako mu drago časne starosti.

To neće da uvide reformatori. Ali narod je kao zajednica uvijek prema ovome običavao djelovati, kao da ga je vodila neka instinktivna providnost: Tije se suviše opirao svojim vođama koji su punili vrč s novim vinom tude loze. Maimuni i slični. Narod ih slavi sveto i s velikim poštovaniem. Ali Kareice i slične narod je odbacio, jer su se usudili mijeniati Oblik vrča. Odbacio ih ie, iako su slavili vino i govorili da jie prastaro, pravo. Netaknuto od liudske ruke.

Neka se smiju rugači ovom čuvanju vrča koliko se god hoće. Iskustva, koja stekoše čuvanjem vina, naibolie sviedoče da su na krivom putu.

34