Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

je traktor, umijetnmo mgnojemic, mnatapamnic, nove plodine. Naiplodniia ie zemlia u niziniama (Jezreel, Ako, Sefela, Saron). Primorsko aluviialno tlo prikladno ie za plantaže. Ratarstvo proizvodi plodove domaće DOotrebe, proizvodi se plantaža izyoze.

Naičešće su i najvažniie ove Žitarice: pšenica, dura, zob, kukuruz, raž. lako se površina obradivanjia povećava asanaciiom tla a količina roda umietnim gnojeniem i intenzivnim kulturama, ratarstvo ie do danas ioš pasivno. Blizu 40% ratarskih proizvoda uvozi se iz Siriie, Transiordaniie i Australiie. Naiveća je produkciia pšenice (909.400 tona godišnie), zatim iečma (44.524 tone) i kukuruza (37.441 tona). Istiću se još bundeve (37.926 tona), smokve (8302 tone) i grožđe (7190 tona). Važna ie žitarica dura (25.000 tona), felahova naipotrebniia ratarska sirovina.

Židovska kolonizaciia ie uvela plantaže. U njima se gale naranče, vimnova loza, masline itd. Naivažniji su plod naranče (iafanska naranća), čuvene po cijelom svijetu i važau predmet.izvoza. Izvozi se i vino. Naimoderniji uređaji za vinsku produkcjiiu imade židovska koloniia MWišon Leciion. Maslinici su većim diielom u arapskim rukama.

"Točan udio Židova u poljoprivredi ilustriraće naibolie statistika. U Palestini ie obrađene zemlie 6,000.000 dunama, paše 2.000.000 dunama, gradova, sela, cesta 2,000.000. Arapi drže &,500.000 dunama, Židovi 1,120.000 dunama obradive zemlie (Pika 400.000, KikI 285.000, privatno 435.000 dunama). Od svoie zemlie obrađuiu Židovi Gko 500.000 dunama. U više od 100 Žžidovskih koloniia stanuie preko 30.000 židovskili seliaka. Od koloniia ima Kkl preko 50 s više od 8000 stanovnika. U gradskoj kolonizaciji valia istaknuti Tel Aviv i nove Ži-

dovske četvrti Mekor Haiim (u Jerusolimu), Sehunat Borohov, Nordiia, Sehunmat

Hacafon (u Tel Avivu), Šelhunat Jehijel (u Haiti).

Ža stalistiku oranžerila i vinograda Vva-

lia istaknuti ovo: od 60.000 dunama svih oranžeriia pripada Zidovima 21.300 dunama, od 065.000 dunama svih vinograda pripada Židovima 21.300 dunama. _ Udio Židova u polioprivredi rTrelatiyno ie nadmoćan: i DO DOsledu zemljišta, i- po intenziVOI OD) Tai OVA a 101 U 0 7 DyOJ POD i 427001 i Vredmofti proizvoda.

Trgovina i promet. Vaniska ie trgovina dosad bila na vrlo niskom stepenu. Unutarnja ice trgovina razvijena u gradovima, icer se felah (niskog životnog standarda) gotovo u svemu namiruie proizvodima vlastitog rada. Sa sela dolazi u grad: Voće, DOVIĆe, jaia, mliieko i mliiečni proizvodi. Od sve je

unutarnmie trgovine najvažnije prodavanje uvoznih proizvoda. — (U zemliu se najviše uvozi: Šećer, riža, duhan, petrcolei, građevni. materijal, industriske sirovine i gOlOVi DrTOizvodi. Naivažniji su centri za uvoznu robi Jerusolim, Jafa, Haifa. Import je iznosio: 5,401.384 funti (1924 z.), 7,526.657 iumnti (1925 g.), 60,504.098 funti (1926 g.), 6,184.454 iunta (1927 g.), 6,208.411 funti (1928 g.). Izvoze se: Živežme mamirmice, naranće, Vino, duhan, ulie. Eksport ie iznosio: 1,231.602 iunta (1924 g.), 1,330.830 funti (1925 g.), 1,308.333 funta (1926 g.), 1,899.759 {unti (1927 g.), 1,487.516 funti (1928 e.). Glavni su proizvod izvoza naranče. 1928 g. iznosio jc njihov izvoz 649.000 funti, dakle više no. “. svega izvoza. Omieri li se import i eksport, vidi se da ie import veći. Trgovački ice eto Palestina pasivna. To niie čudo, jer je ona zemlja na početku razvoia. Posliednjih ie godina pored loga bila u teškoi ekonomskoi krizi. Naiviše se izvozi iz Egipta, Siriie, Velike Britaniie, Niemačke, Francuske, Italije, USA. Naiviše se uvozi u Veliku Britaniiu, Egipat, Siriju, Francusku, Njemačku. i Alžir.

Sirija je za Palestinu trgovački vrlo važna zemlia kao tržište palestinskog izvoza. JOŠ nije skloplien definitivni trgovački ugovor. Danas ie eksport u Siriiu olakšan u toliko, što je u Siriji carina na evropsku robu do 25% (dvostruko kao u Palestini). Doratna Palestina nije poznavala organizovanu trgovinu. Danas već ima lu svim VeEćim gradovima trgovačkih komora (u Haiti i Jafi su židovska i arapska komora odiieliene). Unapređenoe iz i stanie carina. lako. ioš nije pitanie maibclie riiešeno, vlada uglavnom uvodi zaštitn= carine za domaću industriiu. 1927 vz. promijenila se i valuta. Uveden ije palestinski fjunt, 2.5% jeftiniii od dosadašnieg egipatskogr fiunta. Funt se diieli u 100 piiastera i 1000 mila. Novčanice su ukusne, opisane engleski arapski, hebreiski. |

Općenitim razvojem zemlie razvila Se i promet. Napredak trgovine i industriie, napredak turizma iziskuie razgranienii promet. Turizam se naročito razvija u posliednie vrijeme. Prirodne liepote, prirodna Čudesa, istorijska veza sve to godimice DTIvlači velike turističke mase u zemliu. U zemliu dolazi relativno visok broi od 40.000: turista godišnie. — Za zemliu ie važan pomorski promet. U Palestinu se putuie iz Evrope: iz Marseillea, Genove, Trsta, PiTeia, Konstance. Palestinske su luke: Jafa, Haifa. Ove su prirodne luke nepovoline za usidrenje brodova, ier obiluiu podzemnim grebenima. Luka Haife započela se izgradivati u modernu luku, svietskog opsega i značenia. Biće duboka 10 m. s površinom od 80 ha. Ostvari li se uz ovai plan da

38