Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

obrte, ali u tako neznatnoi micri, te Sč može s pravom reći da su, u srednicčm vijeku, Židovima obrti ostali nedostiživi.

Trgovina ie, sama po sebi bila nešto slobodniia. Ipak, u srednjem vijeku, imade i trgovačkih udruženia (Kaufmannsgilden), a ona me primaiu svagda Židove. Osim toga trgovina, u to doba, nije se razvila do odlučnog i posebnog zvania. Obrtnici su sami rasprodavali robu na saimovima, a tvornica nije ioš nikako bilo. Prekomorsku su trgovinu monopolizirali neki gradovi, a tamo ie ona bila često od starine u rukama patriciiskih porodica, tako da su samo u nekim primorskim gradovim: Židovi osvojili veći udio u velikoni pomorskom prometu. U trgovini na suhu bili st Židovi znatan laktor već i zDOZC toga, što niima niie trebalo da se potpuno razvile plaćanie mienicom i doznakom na saimu. Oni su među prvitia mogli da namirivaju tuđe tražbine čckom na rođake ili priiatelie koji su stanovali iza devet brda i riieka.

Što ie više trgovina prevladavala nad obrtom; što jie većma obrtnik postajao plaćeni liferant ili čak naimliieni radmik velctrgovca koji je na svoi račun ji riziko gomilao robu ı magazinima ne obazirući se ma slučainu prodii na kojemu saimu; tikratko, što ie više kapitalističko gospodarenie potiskivalo zospodarstvo ručnoga obrta — to su većma propadali cehovi s onim povlasticama za članove, a ograničenjima za nezačlaniene konkurente, to jie svjesnija bivala klasa građanskih kapitalista koji su. naizad, srušili stalešku državu i proglasili iednakost za sve koji nešta imadu.

Priie pobiede kapitalizma nad konzervativnim cehovima i nad iceudalnostaleškim uređenjem uopšte, novčaristvo miie bilo nimalo poštovalo. Krivo ie misliti da je prezir novčarstva donijelo kršćanstvo samo DO sebi ili makar preuzevši iz Bibliie zabranu kamata. U srednjem viiečku biva u Evropi proces nalik na promijene kakve ie zateklo i uvažavalo Dibliisko zakonodavstvo. Na tlu patrijarhalne nomadskoratarske zaiednice germanskih i slovenskih osvaiača, iz ručnoobrtnoga, uglavnom čak naturalnog gospodarstva svi tih država, baštinika rimskoga carstva, malo pomalo, i to postupice od iugozapada prema sleveroistoku, uz teške porođaine bolove. uz potrese na selu i u gradu, krstaške ratove, seliačke bune, gradske urote, vierske smutnie, političke sukobe, niče nov gospodarski oblik: na prvom stepenu veleposied miesto malenih polioprivrednih iedinica slobodnih plemenskih pripadnika; na drugom stepenu miiesto ručno obrta i proste izmiene dobara razviianie veleobrta i tvornica, a UDOredo s nima ili pače i priie nih nastaianie veletrgovine i bankarskog novčarstva. Na prvom stepenu, do pobiede veletrgovine i tvorničarstva, ne poštuice Senovac nikako, a novčatstvo se upravo prezire. Zemlia ie mierilo vlast: i časti, a izrađena roba iedino sredstvo izmiene i, po tome, miera bogatstva u gradu. Kreditno je gospodarstvo ioš u povoliima, ier se mijenia roba za robu, izrađen seliački proizvod za dogotovlien obrtnički predmet, a seliak, u to doba, često u Svojoj kući izrađuie upravo sve Što mu treba. Zbog toga, kao i u biblisko doba, strah zemlioposiednika pred novom i tuđom silom kapitala koiemu se stavliaiu zapreke i ograničenia.

Ko zna bi li kapitalizam išta brže pobiledio pretfkapitalističko gospodarstvo, da crkva nile u interesu veleposieda preuzela zabranu kamata iz Bibliie. No da ie novčarstvo bilo svagda :; svagdie dopušteno i čašćeno, Židovi ne bi bili gotovo svi bez izuzetka zgurani u to iedno zvanie novčara i u NnicegOoVve podvrste: zakup poreza, daća, plemićskih dobara i drugih regalnih prava, a među nima napose u Poliskoi XVII viieka propinaciie t. i. prava proizvodnice i točenia alkoholnih pića. Onda. zacijelo, ne bi upravo novčarstvo s pomenutimi podvrstama i Ttransportno-financiiska trgovina, u manioi mieri i slobodni ti.

75