Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

neorganizirani obrt postali nekim monopolom Zidova, ioliko značaijnini u jedmu za ulogu židovstva u razvitku evropskoga gospodarstva, a u drugu za stanic židovstva u staleškoi državi sredniega viieka, Onda se ne bi moglo govoriti o tom da su Židovi bili nosioci i pioniri kapitalizma u sredoviečno) Evropi, a il židovska zajednica ne bi bila tako iednolika, te se upravo namiče samo od seDe, da ie označimo posebnim cenom u sredoviečnom gospodarstvu, ali dakako cehom svoje VTSTe.

Crkveni mogućnici i drugci veleposicdnici dali bi Židovima novac koji ortil sami zbog crkvene zabrane nisu smiceli pozaimliivati na kamate. Židovi su morali da prekrše biblisku zabranu, ier ie novčarstvo ma u kojemu obliku bilo iedino zvanie koje im ie dopuštala cehovska i feudalna kršćanska država. Uzimali su kamate, često i bezdušno visoke, upravo lihvarske kamate kako ie to odgovaralo ondašnioi skupoći novca i nesigurnosti tražbina. Jednako su revno utierivali zakuplieni porez, većma u korist velmoža nego u svoiu, te su ZDOE toga bili izvrgnuti mržnji selinka i građana, a preziru mogućnika. Kao trgovci bili su poduzetni i smioni, a time opasni takmaci. No u tom su omrzli samo konkurenciji: kadgod bi ih protierali iz koiega kraja, osietili bi ı konzumenli da cilena uvezenoj robi raste i producenti da ne mogu prodati robe onako poxolino kao prije: stoga bi, redovno. miihovi glasovi, zaiedno s glasom zastupnika porezne blagaine koja ie osietila odlazak židovskih porezovnika, madiačali mrmlianje konkurencije. 1 Židovi bi se opet vratili natraz. S

Mogućnici i velikaši, ostaiući dobri kršćani, koristili stu se kapitalom i utierivali od Židova i kamate na pozaimlienu sumu i DOTeZe pod titulom DroOmeta, zaštite života, slobodnog ispoviledania viere i pod stotinu drugih titula od poroda preko vienčanja dc smrti. Nisu kod toga imali nikakvoga rizika: ier kad koji Židov ne bi mogao da plati nametnute svote ili bi, možda, izmakao u fudinu, onda bi niegova opština inorala namiriti dugovanie svoga člana. Zbog toca i nije čudo što su upravo i crkveni glavari poptt drugih veleposiednika tako često bili zaštitnici Židova i Što su ih primali u biskupske gradove ili na područie svolih vlastelinstava. |

Ovako su Židovi, našavši sticaiem prilika baš u novčarstvu glavno DTIvredno područie, tom činienicom našli bazu galutske egzistencije. U staleškocehovskoi državi orii nam se ukazuju zasebnim cehom koji ic omozućio Održanie židovstva u rasulu, te ga ie stoga vriiedno promotriti izbližega.

*

Židovski ie cel u koiečemu bio malik na ostale cehove. ier ie i niemu bila temeliem iedna gospodarska struka kako ie to bilo uopšte u cehova.

Kao što ie. u pravilu, broi cehovskih članova bio ograničen, tako ie i bro: Židova u mnogim miestima, dakako od mežidovskih vlasti, bio unapred odrđen, te se hiie smio miieniati, Za vriieme crne kuge bili su Židovi izagn:ni iz njemačkih gradova: kad su ih posliie iznova primili, odredili su crkveni glavari ili gradski senati koliko Židova ti. zapravo koliko novčara smije da bude tl gradu. No i mnogo kasniie bilo ie tako na pr. u Berlinu. Beču, u Austrii uopšte. e su bile zabraniene ženidbe »iznad kontingenta« da se ne bi umnožic broj Židova. =

Ako su svi cehovi imali pravila, obrede i običaie. a ono ie židovska zaiednica imala u zakonodavstvu od B:bliie preko Talmuda do Šulhan aruha čitav zakonik u koiemu ie bila normirana svaka poiedinost i tielesnoga i duševnoga Života. Poput vlastele nad podanicima., gradskih sudova nad gradanima, a dahovnih glavara nad crkvenim podložnicima, sudio ie Židovima židovski .glavar, bilo rabinski sud bilo pretstoimik opštine. Sudovanie aitonomnih Žžidovskih

76