Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

iragedilom sudbine pročišćeni „lisrael; ireba ga izagnati iz iedne zemlie, ali će on u drugoi iznova nići i procvasli, da, možda, u novom obliku i poretku doživi isti udes i da opet počne iznova put DO SVijeiu.

Za ovo doba, dakle, ne treba drugo nego ocrtafi ekonomsku strukturu zemlie i mienih Židova i ma tome temeliu izvaijati duševiii Život Židovstva.

Od emancipaciie zadatak ie mnogo sloŽeniji. Samo duboko poznavanie prilika u državi i poznavanie Žžidovstva u dušu može da razoikriie sve otkucaie noviie židovske povijesti koja titra od iziednačenia i slivania s okolinom do svijesti o vrijednosti Židovstva pa natrag k asimilaciii, pa opet k narodnoji samosvijesti i izgradnii narodne domovine na starom tlu otaca. a da ZOtovO bez obzira na ove duševne momente icetremice korača putem što iačega ekonomskoga napreika na zapadu gdie Žive malene česti židovstva, a što brže pauperizacilie ma istoku gdie žive narodne mase.

Do iozefinizma, prema tome. povijest iugoslovenskih Židova ne mora toliko da se crta prema pokrajinama, i više ie stvar antikvarskoza, pojedinačnog znania negoli

historiske spoznaje, hoćemo li moći da utvrdimo točne datume dolaska i selienia

židovskih porodica iz miesta u mijesto ili iz zemlie u zemliu. Židovi su doonda na ovom područiu govorili uglavnom svojim iezikom koji ie bio negdie hebreiski, negdie jidiš, negdje španiolski, ali ie svazdie Židove diielio od okoline.

Od iozefinizma počinie naipriie ma čita-

vom hapsburškom područiu germanizacila, za niom u Madžarskoi madžarizaciia, a iu hrvatskim krajevima kroatizacila, dok iza toga i u Srbiii Zidovi pomalo uče srpski i zaboravliajiu španjolski, te ioš samo u donedavna turskim krajievima zadržavaiu špamiolski iszik koji u Bosni istom sada nestaie, a u Južnoi Srbiii ioš živi snažno i prirodno. ___U onim kraievima, u kojima ima malo Zidova i gzdie Žive rasilani, dakle u čitavci Jugoslaviji osim Južne Srbije, oni su pored frgovine ušli ı većemu broiu u slobodna zvania, a ima ih, iako neznatno, ı svim granama privrede. U Južnoi Srbiji i u Saraievu imademo ledine primiere pauperizaciie Židova koji tu zboz svoga velikog broia nisu mogli da nađu neprimietan prelaz iz maloobrta i sitne treovine u druge privredne granme. a njihove stare obrinme sfruke bivaiu sve nmnepotrebniie i ne mogu ih prehraniti.

Ovo bi bila, na brzu ruku ocrtana, okosnica povijesti iugoslovenskih Židova:; ispuniena mesom data i krvliu živoga prikaza, ona bi mogla da dade iednovit pogled na razvitak iugoslovenskoga židovstva od nie-

91

gova postupnogz dolaska u ove kraieve pa. do današnieza dana. Prema dosad izašli prikazima pojedinih dogadaja i prema ilOnografilama o povijesti Židova u pojedinim pokraiinama ili gradovima na teritoriiu balkanskih Slovena ovakva bi se povijest možda već danas mogla mapisati. Svakako bi se po tome već damas pristupnom matcrijalau mogao izraditi pregled koji bi od retka do retka morao da se razlikuie od Kosierove Kknjige.

Kratko i iasno: ma nikakve,

Kosierov rad neupravo nikakve vrijednosti. Steta ie vremena koic ie uloženo u ovai ncuspieli posao, a loš će više biti šteta novca za kupovamie i Vremena za čitanie ove knjige. Koga ie g. KOosier htio usrećiti ovim dielom, ne znamo i ne marimo ziati. Koga nije usrećio, to Zla-– mo: ni znaanost ni Židove, ni iugoslovenske ćitaoce.

Liiepo ie kad koj mežidov piše o DOViiesti Židova kao što ie lijepo kad koji Nijemac piše o povijesti Kineza. Samo neka bude ozbilian i saviestan! Ako već ne DOznaie predmeta o kojemu piše, ako već me zna jezika u kojima je glavni materijal ovc pcvijesti, a ono treba da imade barem ozbilinosti i savjesti. Nema li toga u niegza, onda mu valja dielo baciti što priie u vatri. Ko god ca čita ili preporučuje, biva sukrivac neodgovorne žurnalistike koia ne mož» da koristi nikomu i ničemu osim piščevi džepu.

G. Kosier na prvom miestu Kkmjige sDpominje svoja novija diela, ali ne donosi DOpis literature kojom se koristio i više nego što je to običai kod onih pisaca koji ume Žele da ih smatraiu književnim pliačkašima. „Knjigu rabina zg. Slanga »Jevireji u Beogradu« koiu ie upotrebio u Čitavoi DOlovini svoga diela, doduše često krivo (npr. Kosier str. 21, Slang str. 23), ali svagda rado i Živo, uzalud ćeš tražiti spomenutu il ze. Kosiera. Dielo nadrabina z. dr. Leviia »Die Sefardim in Bosnien« spominie iedan iedini puta — kad se ne slaže s njim. Ko bi pomislio da su turski i hebreiski tekstovi i deseci slučajeva gzdie ie premio iz OVE knjige gotovu građu bez ikakve promiene — ipak kakav takav dokaz da se oz. Kosier ponekad i slaže s zg. dr. Leviiem.

Miesto toga ge. Kosier na str 7 poimence spominie pripovijietku dr. V. i)eželića i od 44 stranice svoga diela puni čitave tri četvrfine stranice odlomcima iz te izmišliene fabule, pa čak izvodi iz nie »učene« zakliučke o odnosu kralia Tomislava prema Židovima!

U g. Kosiera nema ni metodske spreine ni stvarnoga znanja, ni ozbilinosti i savicsti, da bi mogao i smio pisati knjigu o historiji. Ovako se površno i olako ne Dišu.

S