Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Tu Oozbilinim krugovima, ni novinski članci, a kamoli knjige s tako škakliivim temama.

Za dokaz će dostajati nekoliko primiera, jer su ODi | SuViše OčČiti, te će morati da uviere o neozbilinosti i nesavjesnosti i onoga koji bi volio vierovati u piščevu dobru voliu.

Iza krstaških ratova, Stevana Nemanieče, Stevana Prvovenčanoga i cara Dušana spominie se (sve to na sir 6) uz citranie Tretorstih gesta pokoinoga Nordaua »takoder i Aleksandar Veliki«, dakle se z. Kosier vraća za 16 stolieća u prošlost. (Prema tome g. Kosier veže ovai odlomak s napred pomenutim, a ne s nastavkom!) Na str. 5 veli da su Židovi u Drinopoliu imali četiri grupe (aškenaska, vizantiska, španiclska i talilanska). dok na str. O spominie tursko osvoienie Drinopolia 1361, a koliko su codina iza toga istom mogle da se razviju pomenute grupe! Ko će vierovati da z. Kosier znade francuski, makar mu ie izašla iedna knjiga u tom ieziku, dok onako grdno može da iskvari francuski tekst kako ie to učinio na str. 11 i 12: Midi (iug) ostavlia nepreveden, londonsku toleriranu, „dopuštemu zajiednicu prevodi »snošliva zajedmica«: izOstavlia hotice ili nehotice čitave pasuse, pa izlazi da su rabini naispretniji u Dburzovnimi vilestima, a kad tamo riječ ie o mešetarima i agentima. Zna li barem cz. Kosier kakav ie to »poznati proces protiv dubrovačkih Jevreia od god. 1726« koji mu se odnekale uvukao na str. 30, a o koiemu inače ne veli mi riječi. O Sloveniii imade manie nego dvilie i po stranice, od toga 4 kitice Prešernove pjesme »Judovsko deklč«, očito preuzete iz broia »Nove Evrope« »O našim Jevrejima«. A više neco punu stranicu Ccitira moi članak oc slovenštini u jidišu navo“eći točno sve primjere kao da ie od značala za povijest ie li uzeta upravo ova ili ona riječ, miesto da naprosto spomene oval dokaz prisnoza drugovania Židova i SloveTaca. No zato se miie nimalo koristio zaista

vrilednim muaterijialom rabina z. Schulsin:gera u Jevreiskom almanahu. Ne vrijedi ulaziti u dalie poiedinosti:

dosta ie napomenuti da ie i upotrebliceni materiial e. Kosier tako pobrkao i smijesio, te se uopće ne razlikuie materiialna od duhovne kulture, upliću se stolieća iedno u drugo, ne vidi se nigdie iasno razlikovanic pokrajinskogca kolorita, mada ie gz. Kosicr zasnovao dielo na posve regionalnom prin·cipu. Stoga ta knjiga me može poslužiti ni kao prosti kronolociski pregled, ako smo čak i prestali da tražimo sintetički prikaz.

A gdie li je ozbilinost pisca historiie kad ge. Kosier na str. 21 i 22 piše doslovce: »dok ie Sabetai Cevi bio od Turske interniran istina ne u Brusu (!) već — u moijoi užoj

OJ

Otadžbini, u Ulciniu, u kršnoi Crnoi (Gori...« Jednako g. Kosier zadire u aktuelni naš život kad na str. 33 veli: »Isaac de Sthubizza (2 februara 1456) koji ie moguće četiri i po veka pre Fellera fabricirao neki spasonosni fluidum »Isaac Fluid«...!7?« Možda u područie pritaienoga antisemitizma ili naprosto Žželie da se riješi istraživania i rada valia ubrojiti i napomenu na str. 40 da vojvođanske Židove mnogi i danas smaraju dijelom madžarskoga židovstva.

Štamparske pogreške, naročito u hebreiskim citatima. iskrivliena imena, ropski preuzeti, a za ovu knigu posve besmisleni i nepotrebni popisi i nabraiania (npr. str. 10 iz Jevreiskoga almanaha, str. 14 i 21 iz knjige g. Slanga, str. 41 i 42 iz moga pomenutog članka) — Sve su to malene greške prema osnovnoj Tevrijednosti i upravo poraznoi površnosti čitave ove pisanijie koiu valjia naioštriie osuditi i odbaciti.

Niieme broike

Uz Knjigu Liubomira St. Kosiera: stika Jevreja u

»StatiJugoslaviji i Bugarskoj«.

U tom ie dielu statistički materiial svrstan prema pokrajnama, a gzdie se moglo, uporeden ie porast Židova po godinama i odnos niihov prema ostalim narodnostima i vjerama. Velike vrijednosti ovi brojevi za širu publiku nemaju, ier ne daiu izrađenu i zaobljenu sliku o stanju židovstva, razdiobi prema zvanima, dobi, spolu i t. d. Ako se gosp. Kosier brani da nema nmnikakovih predradnia, onda mu je valialo ili izvršiti naiprije sve potrebne predradnie da se dobile valian i potpuno izZrađen prikaz balkanskoga žŽžidovstva, il: ie pak mogao odustati od sastavliania ovoga materiiala u kompilaciju bez veće VFi-

jednosti i dublieza pogleda koji ne mogu naknaditi piščeve, često i suviše površne napomene.

Cvi Rothmiilier

GOETHEOV ŽIVOT U PISMIMA

»Goethe-Briefe«. Herausgegeben von Philipp

Stein. Wertbuchhande! Berlin, 1924. Ciiena

za osam elegantno vezanih svezaka S Din 650.—*)

I naipovršnii srednioškolac čuo je i upamtio da ie Goethe bio čoviek tako velike duše, te unatoč svom njemačkom

*) Potpunu (do krainih mogućnosti) Goetheovu prepisku donosi 45 velikih svezaka na policai sada pokoine velike kneginie Sofije von Sachsen-Weimar, protekiorice Goetheova društva u Niemačkoi.

25,

i