Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
podriietlu pripada svemu čoviečanstvu. Obično se uz tu frazu kaže djoš i rječca »Faust« — pa basta. Ali hoćete li ovu svietsku veličinu Goethea snažno oćuiiti u SVOme vlastitom biću, onda mu se morate Dpribližiti čoviečje blizu. Iza svih, diela, članaka, kniiga — i od niega i o niemu — Imorate da potražite samog čovieka, samog Goethea: naći onakvu Goetheovu ispovijest u koioi on sam prikazuie nepatvoreno i otvoreno svoi privatni Život, svoja intimna nagnuća i prijateliske odnose. Zbirka pisama. Preda mnom je osam omašnih knjiga, uvezanih u liiepi svijettlomodri platneni uvez opisanih germanskim zlatnim pismenima. Sveza 43040 stranica: der ijunge Gocihe, Weimar (Sturm und Drang), Weimar und Ttalien, Weimar und Jena, im neuen Jahrhkundert, Dichtung und Wahrheit, der alte Goethe, Ausklang. Osam faza: uza svaki svezak ima Goetheova slika: od pupolika do krasnogz cvata i granatog rašća, razvoi od dieteta do starca, ali iedno ostaie kroz čitav život. Fo su one velike i okrugle crne oči i platonsko čelo: iz ove sinteze izvire duh koji donosi doiam vrlo velike veličine i vrlo velike srdačnosti. Kad ije mladi Goethe došao u Weimar, Wieland mu ie oduševlieno posvetio stihove:
»Mit einem schwarzen Augenpaar, Zaubernden Augen vol! Gotterblicken. Gleich machtig, zu toten und zu eutzickem, So trat er unter uns herrlich und hehr, Ein echter Geisterkonigz daher.
So hat sich nie in Gottes Welt
Ein Mejischensohn ins dargestelit.«
TI Johann Woligang von Goethe bio ie tednom zeleni diečak. Leipziški student prava koji u pismima t+titulira. »hochwohlgoberoner, insbesonders hochzuehrender Herr« potpisuiući se »meines Herrn aufrichtigst ergebener Diener J. W. Goethe.« Pisao ie svoioi sestri Kornelijii tako niežno ı lijepo, da se čoviek:. do suza gzane. Svom priiateliu Behrischu povierava prve sreće i nesreće svoje prve liubavi. Tu se zamiećuie Čoviek dobra osljećaja., finih manira, mio. duhovit, ugodan kozer. Ali Goethe — olimpijiac! Niko mu ne bi rekao. Katchen Schonkopi to ie prva njiegova liubav. Ako budete iednom čitali kako ie zboz nie mladi Goethe plakao, vi ćete se kroz suzu od milja smiiati.
Ko hoće Goethea razumjeti dokraia, tai mora razumjefi onai veličaini eros. (Goethe je klasični i paradigmatski primier za Freudovu mauku). Sjetite se: Šarlota Buff-Kesiner, Lili Schonemann, Friderika Briom, Šarlota v. Stein. (Kristilana Vulpius postala mu ije kasnih godina zakonita žena). Sietite se: Šarlota Buff-Kestner i »Leiden des
iumgen Werther«. Tu se Goethe malone ubio. A ıiadi Werthera mnogi drugi. Ali ia držim da ie Werther tako divna stvar, te bi ga svaki mladi čoviek morao. dobro Dpoznavati. Iz Weimara je Goethe utekao u Italiju, jer više niie mogao da izdrži svagdašnii rad jednog ministra kneza Karla Augusta. On ice težio za doživliaiem i za samim SoObom. Preko jedne godine bilo mu ie to dano. u Italii.. I sada čitamo niegova pisma iz Italiie. Pisma sredoviečnog čovieka. Liudi obično s dvadesetom, dvadesetipetom ili ioš nešto kasniie prestaiu da pišu niežna ljiubavna pisma. Tridesetosamgodišnji Goethe piše Šarloti v. Stein: »... Mila moja! Mila moja! Reci mi mnogo i često kako Živiš i kako me voliš, kako me voliš. Liubavi moia! Liubavi moia!...« Goethe ie loš i s 57 godina znao da piše Kristilani Vulpius: »... Živi sretno i liubi me! Ako Živiš u sreći, veselim se zbog tebe. Ja se ma svakom miestu, zdiezod proživim nešto liiepo i milo, sietim liubavi svoie...« (Goethe se ioš i kao 70-zodišnji starac zaliubio u Ulriku Levetzow:; to je bilo malo neprilično niegovu sinu Augustu i snasi Ohtiliii pa su ga siromaha za to napadali. Zamislite si togz starca!!) Ovai dugi život u vjiečnom titraniu duha — to ie ono viečno omladinstvo. Sve su kreature dionici tog erosa, usidrenog u Kkorijeniu svijeta. Eros ic, ia mislim, onai osnovni problem: on ie aaiveća fajina; on ije najliači movens. Ali Goethe niie bio samo zaliublien. Niegov eros obistinio se u niegovim dielima. To ie ono pravo omladinstvo. Goethe veli:
»Nehmt nur mein Leben hin im Bausch Und Bozcen, wie ich's fire:
Andere verschlafen ihren MWausch, Meiner steht auf dem Papiere.«
(ioethe ie bio: epik, dramatik, romanopisac. piesnik nainiežnijih liubavnih piesama,. epigramatik, filozof, učeniak — u isti mah. Werther, Faust, Metamorphose der Pilanzen, os intermaxillare: sve je to dielo jednoz jedinoz čovieka. (Goethe ie tvoraci vrlo važne teorile o boiama). On ie radio: daniu i noću: on ie napisao kolosalno mnogo za jedan Život (razumjećete pravo onu Goetheovu: Genie ist Fleiss). Niie on bio »Tausendkiinstler« ili »Universalgenie«; on jie bio zaista: iedna velika svietska duša — Goethe. Velik kao stvaralac, velik kaočoviek u svazdašnjici. To ie ono naivažniie istaknuti. U pismima se saznaje: čoviekborac. Nježni liubavnik. Brižni otac. Obzirni muž. Vjerni priiateli (sietite se Schillera!). On sam veli:
»Auh ich bin ein Mensch gewesen
Und dass heisst: ein Kimpfer sein.«
I niegova ie zaslužena slava rasla. Stari
95