Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

“Omladina ic pažliivo saslušala predavanja, biliežila što se učinilo važno, bila sedmicu

dana na okupu, doživiela bratski ı ugodan

“sastanak. Više se ni ne može tražiti. Možda ·Će neko reći da ie trebalo više omladine doći ma kurz, da ie kurz trebao traiati dan više ili dam manje, da se umiesto toga i Toga predmeta morao predavati fai i tai itd. itd. Sve ie to sporedno i nebitno. Važno :je to da jie ona omladina koja ie bila ma kurzu okupliena osigctila što znači veličina židovstva i našega pokreta, što znači duhovni rad, što znači prijatan sastanak mladih liudi koji žrtvuiu sedmicu svojih prazmika i umiesto da se odmore od školskil napora lite na bratski domienak kako bi se obnovili u svom mladačkom poletu i idealističkom pregzamiu za ideale mašega Dpo'kreta. Mi smo ovim kurzom učinili odlučan korak napred. Dali smo jaču osnovicu razvoiu našega kulturmogz rada. Vieruiem da ie upravo tai kurz — nakon desetgodišniez katkada i suviše apstraktnoz tretirania Droblema mašega Kulturmnoodroinog rađa bic prva prilika kad se tome radu dala široka i sigurna stvarna baza. Sad ije samo do toga da učesnici kurza u radu primiene vrednoie, stečene ma kurzu. Ondie im ie dan polticai. pregled materiie Dpoiedinoga predmeta, literatura. Na kurzu je o svim (beziznimno!) našim naivažnijim predmetima „rečeno sve maivažniic. Budu li učesnici po tim uputama intenzivno obrađivali te predmete u svoim udruženiima. onda ie vam svake sumnie da ćemo priie nego se i madasmo imati omladinu, bogaliju židovskim Kulturnim vrednotama “i znaniem, negoli ga fraže ma i najrigOTOZTilli »ispitni redovi«.

5

Bilo ie to na jednom mevezanom sastanki. Nekoliko drugova i drugarica sijelo ie do peći u priilatnoi dvorani zagrebačke Zidovske općine. Veče. Vatra ie lagano goriela nu peći, a mladi liudi pievahu maše pnjiesme. »Šalom alehem...« Malo se pričalo, malo pievalo. A svima ie bilo lijepo, vrlo liiepo. I tako mi je u tai maleni čas i ~ toi malenci prigodi došlo do svijesti u čemu ie zapravo veličina našega rada. Mislim: mas. c'onističke omladine u Jugzoslavili. Pogledaimo židovsku omladinu van naših redova! Prazna ije, ier nema ideala. 'Efemerna je, jer nema veze s kontinuitetom narodne duše. Ne može da nađe pravi fermu za svoi rad, ne može onako da se oduševi kaošto se mi znamo da oduševliavamo. Tek po tom luspoređivaniu vidieh kako smo bogati, stvaralački, sretni. Bogzna ko bi nas raštrkane židovske omladince po Jugoslaviii ikada skupio i povezao, da mile došao cionizam. A ovako: neznani se povezaše, omladina se posvetila idealnom

no VvVrilem e.

radu, mladost se založila za veličinu, za stvaramiec. Možda ćemo tek iednom kasnije osjetiti koliko nas ie usrećio naš pokret. Samo i iedino u našim redovima može židovska omladina da radi i stvara za naš na-– rod. Van njih židovska omladina živi bez naših ideala, bez našega entuzijazma, bez našega stvaramia! Je li to mnmaša omladina??

I sabor vođa bio je za me izražaj naše volie da ćemo dalie da radimo i da ćemo u budućnosti iače da radimo. Ondie si vode deklarisali iasno da vjeruiu u uspjeh našega rada i da imaiu čvrstu voliu za rad. "Treba li ioš nešto više?

x

Omladina neka ostvari kurz u udrmženima. Ondie, u radu, ima da se ostvari rad kurza. Kulturni rad težak ie rad. Za ni treba mnogo volie i samoprilezora. Ali mi Smo ciomistička omladina! Kad smo. bili kod e. dra Lavoslava Šika i kad nam je on lijepo i zanosno u svojoi divnoi biblioteci govorio o Židovsivu, mogac ie svako da osieti kako jie liiep duhovni rad ı kako su dragociene TilegovVe IVOTEvine. Ovakvi momenti neka bi se ŽiIVo usickli u pamet svima učesnicima kurza'

*

Omladino, mi Živimo u

Od mas se Izvršimo,

od!učtraži maksimuaum. Što se od nas Ttraži!!

Nehed Jichak

PROBLEM ŽIDOVSKE OMLADINE C_RUSIJI

Ako ie položai ruskog židovsfva uopće težak, a ono ie položai židovske omladine zbog anormalne socijalne strukture Židovskih masa to teži.

80% nežidovske omladine u Musiji radi u poliodielistvu. Ona se priučava na tai rad od dietinistva i stupa iskusna li OVO ZVanieč. T ı gradu imade ova omladina dovolino mogućnosti da ude u produktivna zvala. Uz pomoć roditelia, rođaka itd. prodire u tvornice i vladina poduzeća. Sasvim ie drukčiji položai Žžidovske omladine. Židovi su većinom meproduktivni elemenat (trgoVci i trgovčići). Židovska omladina ne može da nastavi put svojih roditelia te ie Drisiliena da stupi u produktivna zvania. No ovdje se ona namierava na Velike poteškoće. ler uz dane okolnosti nalazi malo miogcućnosti za izučenie jiednog zvania. Jedimi izvor koji ie do danas dolazio ı obzir za izučenie produktivnih zvania bio je obrt. Prije revolucije bili su deseci tisuća ŽidOVskih mladića i dievoiaka u nauku kod Ži-

1116)