Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

židovske legiie u svietskom ratu, Ahad Haam: Izbor iz pisama, Teodor Lessing: K psihologiji židovske asimilaciie, S. Weissenberg: Zidovi u rasmoj mauci.

Adresa »Zionistischer Biicher-Bund«-a: Jidischer Verlag, Berlin W 50, Budapester Strasse 11.

MAETERLINCK O TAJNAMA SVEMIRA

Maurice Maeterlinck: »Geheimnisse des Weltalis«. Deutsche Verlagsanstalt, Stuttgart—Berlin—Leipzig 1930. 180 stranica 8";

86 Din.

Maeterlinckova diela obasižu relativno malen broi stranica. On ie poput Flauberta idiosinkrast kad se radi o estetici stila, lako niie pisao suviše mnogo DO Opsegi a ono ie svaki svoi redak dotierivao prekomiernom suptilnošću. On ie u prvom redu piesnik — ma o ćemu pisao. Ili o filozofskoi temi u »Sagzesse et desimnmće« i »La mort«, ili o prirodoslovnoi u »La vie des abeilles«. Ili kad piše drame. Niegovo se sviletozrenie dade sažeti u dviie riječi: piesnički misticizam.

U »Gelieimnisse des Weltalls« sabire u bitnim osnovima nainovije rezultate fizikokemiske nauke koja ie naučaniem o elektronima izmijenila dosadašnie čovickove nazore o beskrainogolemim i Dbeskrainositnim veličinama u vasioni. Maeterlinck ie u nauku prodahnuo svojim gledaniem. Oi vidi u svemu gibanie. Gleda u svemu Život. U biti ie ipak sve — samo Jedno. Čitajući te retke, nenadano se sjetih: Spinoza! — Važuo ie saznati da po modernoi elektronici imade samo viečno i neprestano Zibanie svega što ieste. Važno je spoznati da sve šio jeste ŽiVi, jako ma različite mačine očitovania. Važno je doznati da Maeterlinck vieruie u jedinstvenost svega i to: da jie svemir kao takav (kao cielina) apsolutno statičan — ali naivažnije ic Osietiti zamah viere koiom Maeterlinck između redaka vjeruie u vredmote čovječieca duhovnoga rada. Poniremo s Maeterlinckom u taine svijeta, dižemo se do visova ZVieZdanih, plovimo s njime Rkraievima bez kraia. Ali naidragzocieniji ie optimizam koim nas Maeterlinck potiče na vječno poniranie ı tajmui Vvilečnih pitania — ma koja ćemo uviiek davati odgovore ali nikada odZOVOT. Pavao Wertheim

JEDNA SIMPATIČNA EDICIJA

»Ias iidische Falistia«. Herausgegeben von den Direktorien des KkliI und des Kul, Jerusalem 1929. (IV Auage); ciiena 10 Din.

Na 60 stranica džepnogr formata maizbiienilie ie i naisažetile — u koliko ic io samo moguće — donešeno sve Što maimarkantniie obiliežava današniu židovsku Palestinu. Ima kratak pregled židovskih kolo-

umila i gradova, kratka poviilest cionizma židovske kolonizacije Palestine i u dodatku statistički materiial. U tekstu ie i nekoliko. vrlo lijepih slika. Dodama ie i pregledna karta Palestine. — U takvoi se malenoj broširi ne može donijeti bogzna kako mnogo materijala, ali u njioi imade za naivažnPiiu potrebu i za najopćenitiji pregled sve. Naročito je ona važna za palestinske turiste. Broširu uređuie dr. Friz, Lowcenstein, direktor cionističkog iniormacionorpbiroa za turiste u Jerusolimu. Neheć Jichak

UMJETNIČKI*PREGLED SLIKAR STANISLAV STUCKGOLD

Skoro ie proslavio 60 godišnjicu svog Živofa židovski slikar Stanislav Stickgold, vođa iz početaka niemačkog ekspresionizma. Podriietlom je iz Poliske, u niega ima slavenskih osebina.

Naimarkarnitnije oznake umietnika i ČOvjeka: iskren i snažan, naivan i neobuzdan, čak nekritičan — ali često intaItivan i geniialan. Niegova ie jakost vizioharni elemenat u portretu, niegova se jakost očituic snagrom i supstancilom niegove boie i smagom pokretnosti u poimaniu i izražaiu. Ovai laki motorički elemenat stvorio je 190% co dine odlični sliku niemačkoz ekspresionizma »Leben und Stilleben«, onai stol s azilatskim djetetom i razbacanim igračkama. Danas se niegova jakost očituie naiviše u slikaniu ruža. U njima on prosipava nevierojiatne množine sinčane topline i hieizrecivo divne kombinaciie boia.

On sam ističe da ie s 39% zodina mistićkim doživliajem, obiavom, postao od inženjiera umietfnik. Na niegovu bijegu 1905 godine — nakon neuspjele revoluciie — otkrila ie neka vidovita Žena niezove skrivene umietničke snage. Pošao je u Miinchen gdje ie studirao pola godine na akademiji. Nakon puta u Pariz opef se povratio u Mimnmchen gdie ie prile rata posligao svoi prvi slavni uspieh. No mističke su stvari danas u niega slabe. Jak ie u portrefiraniu. Ima u niegza klasičan portre Einstema. U niegovim je akvarelima akcentituirana dinamika. Liiepo se Io vidi iz slike »Isus u pustinii«. U Stiickgolda ima ona potrebna naivmost za ocrtavanie bibliskih epizoda veličainom manirom. Bibliski akvareli: »Adam i Eva« s Dpersonifciranom zmijom iza drveta. »Eva S jiabukom i zmilom« i ioš jedna Eva koja skakuće po rajskom rašću. Novom fehnikom sfvara divne kompozicije kojima DpOostizava ovdie Stigkczold slične uspishe kac i Artur Segal s iednom variaciiom svojih prilašniih prizmenih boja. Sftickgoldovi akvareli odišu veseliem prirode i veseliem pokretnosti. Rut Morold