Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

naibolie našega vremena. Oma ic kasniie postala žena genijalnog Gustava Landaucra, i Bog ie dobro mislio s niome, kad ioj niie više dao da vidi tragični svršetak toga druga. Ali sada ie stavila Hedwig Lachmann svoj život pred isto pitanie koic ie kasniie iedna druga neobazriviie riiešila: uzeti ili odreći se? Ona odgovara:

Lieber hei Gliuch, mr lauter sein.

Nur heitnen Schritt absetts vom Recht.

Nur heine Schuld, Beber hein Gliuch!

O Golt, ich stirbe, wird” ich schlecht!

Dehmel možda zahvaliuie Hedwigi Lachmann jednu od onih svojih pjesama u kojima ie naiviše duše, one mezaboravne retke kojima ie dao ime »Nur«:

Un der A4bsched war heinn Ende

Und mein Blich bewegte dich...

Treća ie Židovka koju susrećemo u Dehmelovu životu Ida Coblenz, kći rainskog: komercijalnog savietnika koia ie u Berlinu bila oženiena za konzula Auerbacha. »Gospođa Izi« — kako iu ie zvao — postala mu ie druga žena i »vječna liubovca«. Ali izgleda kao neka taianstvena osveta demona da mu tai drugi brak, vrijeme niegove naiveće liudske sreće, niie donio diiete — i nijednu pliesmu kojia bi mogla da se usporedi s onima iz vremena borbe. Gustav Landauer imao ie pravo kad ie u svolioji studii o Dehmelu pisao OVO: »Ako ije tako, tada treba da želimo... da bi se on i nadalie tako borio i morao Gabor. :«

x

Dehmel ice uviiek bio neprilateli antisemitizma; kad ie »Burschenschatt« stvorio antisemitske zakliučke, on ie prvi protestovao protiv te nepravVicće. lako nikad niie u čitavoi dubini spoznao etsku osnovicu židovskoga nazirania o svijetu, ipak ie uviiek imao puno razumijevanie za veličinu Žžidovskih liudi i ideia što se vrlo često može da čita po niegovim listovima. Biće od interesa da se kaže da su ga ratne godine prisno spriiateliile s cionistima Herman nnom Struckom i Arnoldom Zweigom.

Kako on liiepo shvaća nadnacionalno biće židovstva, sviedoče ove liiepe riječi koie ie izrekao o »Jeremii« Stefana Zweiza: »Vaša pjesan manifestuie židovsku dušu u tolikoi svečovječioi uzvišenosti, da se po nioi možc da posveti i svaka niemačka duša, da se očisti zla i sebičnosfi.«

MARIO BLAUSTEIN: DVE PESME

SECANJA CGEŽNJE Često buta usred noći Uz lomot crmh ı brzih vagona Ja se sećam Pbramaleća došla Je hho u Jesenjem mrahu had ız vrta vetar nost had hrvavo sunce tonut je stalo. miris uveloga cveća. a m?rs Je cveća drhto u zrahu. Često buta usred noći Uvek Je moja čežnja bobut cveta had drveće golo drema, hog vetar s grane othie Ja se sećam lica njena, ba ga veje boljem bustim lica hoga više nema... ... da negde tužno, tužno ugine... ..-

162